У ноћи (1900)
Одбјегле ми слике веселе и сјајне,
Што их некад срећа бијаше извела
На обзорје моје, у вечери тајне
Да са њима братим радост срца врела
И све жеље бурне младалачких дана,
Кад не бјеше суза, ни бола, ни рана...
Одбјегле ми слике, а са њима златни
Низ пучину дана проједрили снови.
Моји мили снови - лабуди бијели
Умрли ми с пјесмом... Мртво перје плови,
Плута поврх гроба, и у бездан тоне
Благо душе моје, радост срца мога...
О снови, о друзи младости ми драге,
Изнад вашег праха кроз мрак звона звоне...
Ја вас више нећу у вечери благе
Поздрављати харфом ни трепетом струна,
Нит' ће икад више оне пјесме јасне
Загрлит се с вама да к небу заплове...
Ја видим далеко једна звијезда гасне -
У вјечност - у трулеж - у карике нове
Мене понор зове...