Жарко сунце кроз облаке сјаше,
Младожењи добро јутро зваше:
„Добро јутро, младожења Љубо!
Јесу л' твоји на искуп' сватови?
Јеси л' метно ујца првијенаца? 5
A рођака млада бapјактара?
За ђевера брата рођенога?
И остале — што је за којега?“
Тихо вели младожења Љубо:
„Јесу моји на искуп' сватови, 10
Метнуо сам ујца првијенца,
A poђака млада барјактара,
За ђевера брата рођенога,
И остале — што је за којега.“
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 157.
