Тежак се облак с планинског гребена
Ваља у долину -
Около ћути страва злог времена...
Кроз горску тишину
Ко зна откуда из планине пусте
Из јаднога села,
Притајивши се к’о тиха запевка,
Звона узаврела
Плачу за неким... Као хладан покров
Онамо се краде
Вечерња магла... Ој, та шта је живот!
Шта су пусте наде!
Можда ће тако наскоро слушати
У даљини неко.
Кад твоја звона за тобом заплачу
У магли далеко...
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
