„У девокку никад вера нема!
Синоћ рече за мене да дође,
кад од јутрос оде за другога,
за друтога баш за кума мога!
Како ћу је, јадан, ја венчати? 5
Како ћу јој чашу наздравити?
Да л’ да кажем: здрав си, верна љубо!
Да л’ да кажем: здрав си, мила кумо!"
„Венчај, куме, ал’ немој да кунеш!
До синоћ сам била вереница, 10
Од сада сам рођена кумица!“
