У ГОРИ ЈЕСЕН СТОЈИ
У гори јесен стоји. Већ се жути
Дрво у шуми, гора још не спава,
Будна је, али тако болно ћути:
Нигде птичјега цвркута ни јава.
Без жубора се нем поточић креће,
Тајно га јесен иза горе гледи,
Он њу осећа, њу види дрвеће,
Пред њоме вене трава, лишће бледи,
И неми јад тај сред горске тишине
Падне на срце пуно тајне сете,
Кад се над тобом сув листак откине
Па ти се тихо у косу уплете.
