У Мостару о Илијну-дану,
Скупиле се мостарске дјевојке,
Намјестиле ла’ке саланџаке,
Ту се љуља мало и велико,
А најпосље Ристо Бардачина: 5
Љуља њега Јованка дјевојка.
Колико га ла’ко заљуљала,
Из љуљашке њега избацила.
Пануо је на зелену траву,
Како паде — више не устаде. 10
