У Давњана више Сарајева
Зелена му гора око двора,
И у гори зелена ливода,
На њој коло лити, зими игра,
А у колу Давњанова љуба, 5
Све је коло главом надвисила
И липотом својом зачинила.
Ал подвикну Никола из кола:
„Покриј лице, Давњанова љубо!
Погину ти Давњан господаре!" 10
Пуче пушка из зелена луга
И погоди Давњан господара,
Давњан паде, а љуба допаде:
„Грдје с’, Давњане, иза горе сунце,
Рано ли ми из горе изађе, 15
Још раније за горицу зађе!“
