Усташе бјеже из Војнића
Дванаестог јануара
Рујна зора небо пара,
Крену јато црних врана,
Усташа и домобрана.
Бјежи сила из Војнића 5
Под командом Вуковића.
Што је Кордун знају они,
Зато бјеже, страх их гони
Од гробова, паљевина,
Осветничких карабина. 10
По снијегу до појаса,
Партизанског нигдје гласа,
Пружила се црна трака
Све до шуме Међеђака.
Мисли бојник: благо нами, 15
Заспали су партизани.
Ал’ не спава друг Ћаница,
Нит га смета вијавица.
Крај засједа јунак шеће,
Гледа бојну куд се креће. 20
Са стотину партизана
Долина је опасана.
Гледа бојник: чисти пути,
Шта га чека и не слути.
Кад сиђоше у долину, 25
Са свих страна ватра сину.
О, зар ово чудо није,
Ведро небо а гром бије!
Разгори се борба љута,
Не зна душман више пута 30
Јер стотина партизана
Бије бојну са свих страна.
Пушке праште, ватра сијева,
По снијегу се крв прол’јева.
Куд погледаш по пољани, 35
Леже мртви и рањени.
О, што с’ игра са људима
Црни удес и судбина,
Па на гробу свог злочина
Гине човјек за туђина, 40
За Хитлера лудог гине,
Против своје домовине
И у бијесу сада јеца,
Од страха му нога клеца.
Ал’ не смије овдје стати, 45
Хтједе с’ бријега докопати.
Ал’ наједном с’ поклич диже,
Партизан’ма помоћ стиже:
Стиже Богдан од Војнића,
Стиже Гњацо с Коларића, 50
Стиже Поштић и Милисав
И Мркоњић, љути лав.
Налетјеше снаге свјеже,
Отеше им митраљезе.
Бијела крпа залепрша, 55
Паклена се ватра стиша.
Рањеници свуда јече,
Ал’ ни гласник не утече.
На гомили пуста плијена
Пет стотина карабина. 60
Над бојиштем вране круже,
У крви се браћа друже
Јер су сретни што из мрака
Свијетли звијезда петокрака,
Са очију вео скида, 65
Будућности здање зида.
Са Петровца вјетар пири,
Слободна се земља шири.
По згаришту и по гори
Слободна се пјесма ори: 70
„Церовац је сад граница,
А Војнић је престолница.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
