УСПОМЕНЕ
Ој Карловци Сремски
Ој! Карловци Сремски, баш вам нема пара
У вама су двори седог патријара,
Што чувају једну сандучину пуну
Где народна права спавају и труну.
Лепог сте изгледа кад вас очи мере,
Са једне вас стране плави Дунав пере
А около брда, к стари и млади,
У зелен се дали грозни виногради.
У вама је доста узоритих ствари,
Свакојаких школа и цркава стари’,
Ал’ саборна црква ко рекао не би
Да је врло лепо што има у теби.
На улица да си, види се сирома
А од кућа само три четири дома,
Да речемо да су господскога соја,
А остале све су старинскога кроја.
Кад се пође шетат’ Стражилову горе
Морало се проћи мимо ниске дворе,
У њима се чује омладина чила,
Знате, та је кућа «гимназија» била.
И ја сам учио, познато је свету,
Латински и грчки и алгебру клету
У тој вредној школи — баш јој нема пара,
И ако је трошна, и ако је стара.
Сад вас молим мало стрпљења имајте,
Будите на миру, ћутите, слушајте,
Да вам кажем места где сам срећан бив’о,
Кад сам ђачка златна времена ужив’о.