Ускрс иде, драго ће ми доћи;
Ђуне, ђуне, ђунене, драго ће ми доћи;
Што би драгом о Ускрсу дала,
Ђуне, ђуне, ђунене, о Ускрсу дала?
Ако би му вежен јаглук дала, 5
Ђуне, ђуне, ђунене, вежен јаглук дала,
Сирота сам, немам га ни сама,
Ђуне, ђуне, ђунене, немам га ни сама;
Ако би му ја бошчалук[1] дала,
Ђуне, ђуне, ђунене, ја бошчалук дала, 10
Враг је драги, мало му је дара,
Ђуне, ђуне, ђунене, мало му је дара;
Ако би му бијело лице дала,
Ђуне, ђуне, ђунене, бијело лице дала,
Фалиће се међу јаранима, 15
Ђуне, ђуне, ђунене, међу јаранима,
Да је моје обљубио лице,
Ђуне, ђуне, ђунене, обљубио лице!
Референце
↑бошчалук (перс.-тур.) - дар замотан у комад платна
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 81-2-182 бр. 127.
25. УСКРС ИДЕ ДРАГО ЋЕ МИ ДОЋИ - ускршња песма са припевом; према раскошној оријенталној лексици, можда је реч о свеже досељеном прекосавском становништву из Босне; непозната варијанта.
Извор
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 73.
