Ускок Кариман

0001 Вино пију Турци Требињани
0002 У Требињу граду бијеломе,
0003 Међу њима Ускок Каримане.
0004 Кад се Турци напојише вина,
0005 Тад’ бесједе Ускок-Кариману:
0006 „Ој Турчине, Ускок-Каримане!
0007 „Што се, Туре, оженити не ћеш
0008 „Из Требиња Туркињом ђевојком?
0009 „Ево овђе до тридесет ага,
0010 „Сваки има у двору својему
0011 „Који шћерцу, који милу сеју;
0012 „Проси, Туре, ђе је тебе драго,
0013 „Од тебе се нитко понест’ не ће,
0014 „Свак ће дати за тебе ђевојку.”
0015 Ма бесједи Ускок-Каримане:
0016 „Чујете ли, Турци, браћо моја!
0017 „Не мислим се женит’ у Требињу
0018 „Ни Туркињом ни влашком ђевојком;
0019 „Но ћу једну чету покупити,
0020 „Пак ћу поћи Чеву на крајину,
0021 „Б’јелој кули Драга војеводе;
0022 „Б’јелу ћу му кулу похарати,
0023 „А његову посјећи ћу главу,
0024 „Јешу ћу му шћерцу заробити,
0025 „Довешћу је у Требиња града,
0026 „Пак је хоћу јунак потурчити,
0027 „Узећу је за вјерну љубовцу.”
0028 Ријеч бјеше, брате, ходилица,
0029 Она оде од уста до уста,
0030 Доклен дође до војводе Драга:
0031 Кад то чуо војевода Драго,
0032 Бојаше се Ускок-Каримана,
0033 Па он пише једну ситну књигу,
0034 Тер је шаље у Херцеговину,
0035 У Рудине селу Шаренцима,
0036 А на руке Кресојевић-Крсту:
0037 „Чујеш ли ме, Кресојевић-Крсто!
0038 „Изгуби ми Ускок-Каримана,
0039 „Бјежи к мене Чеву на крајину,
0040 „Вјера моја мене не убила!
0041 „Б’јеле ћу ти дворе оградити
0042 „Код мојијех, боље од мојијех;
0043 „Све имање твоје потпунићу,
0044 „И даћу ти Јешу за Перишу.”
0045 Књига дође Кресојевић-Крсту,
0046 Кад он виђе, што му књига каже,
0047 Књигу гледа, па се књизи смије:
0048 „Боже мили, чуда великога!
0049 „Од кога се плаши војевода!
0050 „Да од кога? веће ни од кога,
0051 „Од Турчина једног невјерника!”
0052 То вријеме мало постојало,
0053 Мало стаде, до Ђурђева дана,
0054 Но се диже Ускок-Каримане
0055 У Рудине, да он купи овце:
0056 Ђегођ Туре бјеше доходило,
0057 Сваки њему овцу дариваше,
0058 Ко не даде, оном’ отимаше,
0059 Докле дође у село Шаренце
0060 Баш под кулу Кресојевић-Крста
0061 На чатрњу на воду студену,
0062 Ту находи Крстову љубовцу,
0063 Божју помоћ њојзи називаше:
0064 „Божја помоћ, Крстова љубовцо!”
0065 И она му помоћ приватила.
0066 Још јој вели Ускок Каримане:
0067 „Ој Бога ти, Крстова љубовцо!
0068 „Додај мене воде у маштрафи,
0069 „Јер сам Турчин ожеднио љуто.”
0070 Кад то чула Крстова љубовца,
0071 Додаде му воде у маштрафи;
0072 Не шће Турчин воду ни маштрафу,
0073 Но Српкињу за бијелу руку;
0074 Ма му вели Крстова љубовца:
0075 „Сједи с миром, Ускок-Каримане,
0076 „Јер тако ми Бога истинога!
0077 „Да те види мој ђевер Периша,
0078 „Би он твоју изгубио главу.”
0079 То Периша и слуша и гледа
0080 Са чардака са бијеле куле,
0081 Па он пали сјајна џефердара,
0082 Те погоди Ускок-Каримана
0083 Посред паса, укиде га с гласа,
0084 Мртав паде код воде чатрње.
0085 У то доба Крсто прискочио,
0086 Те с Турчина скинуо оружје
0087 И русу му одсјекао главу;
0088 Пак с’ отоле браћа подигоше,
0089 Побјегоше Чеву на крајину
0090 Бјелу двору војеводе Драга.
0091 Ту их Драго дочекао дивно,
0092 Бијеле им дворе оградио
0093 Код својијех, љепше од својијех,
0094 Потпунио све њино имање,
0095 И даде му Јешу за Перишу.