Умре млади, млади младожења

Јаој, умре млади, млади младожења,
Леле, Мито, млади младожења
Јаој, камо тебе кума и старојке
Леле, Мито кума и старојке?
Јаој, камо тебе младе и невесте
Леле, Мито младо и невесте?
Јаој, камо тебе девер до девојке,
Леле, Мито, девер до девојке?
Јаој, камо тебе то црно арапче!^[1]
Леле, Мито, то црно арапче?
Јаој, кумова ти она црна земља
Леле, Мито, она црна земља,
Јаој, а старојка та зелена трава
Леле, Мито, та зелена трава.
Јаој, задухнуше вихpи и ветрови
Леле, Мито, вихpи и ветрови,
Јаој, загpтоше беле забуљаче
Леле, Мито, беле забуљаче.
Јаој, расти јело дигуј грање горе
Леле, Мито дигуј грање горе,
Јаој, да пролазе кићени сватови
Леле, Мито, кићени сватови.

Имена лица од којих су забележене песме

Ленка жена Васе Станковића, писара општинског, из села Шаркамена.

Напомене

1. Под овим се разуме наконче, које младожења и млада по доласку са венчања пред кућом младожењином примају на руке.

Извор

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 9, стр. 18.