Укор Кчевке

0001 Е пошета једна баба стара,
0002 а по Кчеву мјесту каменоме,
0003 овако је баба говорила:
0004 "Бог убио Пешикана Ђура,
0005 е изгуби Пешикана Лаза!"
0006 Баба мњаје нико је не чује,
0007 но то зачу Пешикане Ђуро,
0008 па узео пушку по сриједи,
0009 отле оде у кршне Ћеклиће,
0010 отишао к миломе ујаку,
0011 е к ономе Кустодији Лазу,
0012 па ујаку сестрић бесједио:
0013 "Јеси л’ чуо, је л’ ти ко кажева,
0014 ка је мајка мене прекорила,
0015 за мог брата Пешикана Лаза,
0016 ка изгуби г’ Аверић кадија,
0017 кад смо били заједно у чету,
0018 но те кумим богом истинијем,
0019 ајд’ д’ идемо у чети јуначкој,
0020 дако нама бог и срећа дадне,
0021 да осветим брата Пешикана,
0022 да утјешим остаралу мајку."
0023 Када виђе Кустодија Лазо,
0024 он довати пушку по сриједи,
0025 па скочио од земље на ноге,
0026 био малу чету сакупио,
0027 окупио до дванаес другах,
0028 ш њом отиде к Оногошту граду,
0029 мимо град је чета пролазила,
0030 одлазила у питому Жупу,
0031 па и Жупа чета преходила,
0032 машила се пут равна Дробњака,
0033 проз Дробњаке чета прелазила,
0034 те је чета била долазила,
0035 Босни земљи у Корита тврда,
0036 према оном Озаљућу граду,
0037 ту је чета трудна починула:
0038 неко пије воду и симсију,
0039 неко суши од росе обућу,
0040 и чекаше три бијела дана,
0041 а кад био трећи око подне,
0042 примио се Кустодија Лазо,
0043 он се прими јели у врхове,
0044 па погледа низ Корита тврда,
0045 и угледа дванаест Тураках,
0046 на дванаест коњах великијех,
0047 пред њима је Аферић кадија
0048 од све Босне и Херцеговине.
0049 Кад је Лазо шићар угледао,
0050 слетио је низ јелу зелену,
0051 па ми каже оној чети малој:
0052 "А тако ми, ломни Црногорци!
0053 Јесам добар шићар угледао,
0054 добар шићар за добре јунаке,
0055 ево иду дванаес Тураках,
0056 на дванаес великијех коњах,
0057 а пред њима Аферић Кадија
0058 од све Босне и Херцеговине."
0059 Па их скрио насред друма пута,
0060 покрио их у зелену траву,
0061 и дружби је ријеч бешједио:
0062 "А тако ми бога јединога,
0063 ако сваки не изгуби свога,
0064 ако сваки не згоди Турчина,
0065 мојом ћу му осјећ’ главу руком."
0066 Тада њему Ђуро говорио:
0067 "Чујеш мене, Кустодија Лазо!
0068 Ти не удри Аферић кадију,
0069 да ако мен’ бог и срећа дадне,
0070 те осветим собом брата свога."
0071 Кустодија Ђура послушао,
0072 па је Турке близу напуштао,
0073 кад су Турке пуштили међу се -
0074 припуцаше дванаес пушаках,
0075 обалише до десет Тураках,
0076 сваки своме главу одвалио,
0077 узео му коња и оруже,
0078 и вес шићар што је у ког’ било,
0079 ал’ утече Аферић кадија,
0080 но бесједи Кустодија Лазо:
0081 Море чујеш, Пешикане Ђуро!
0082 Рече л’ мене брата осветити,
0083 па што пушти Аферић кадију,
0084 који ти је брата погубио?"
0085 У Ђура је прсло срце живо,
0086 за кадијом уриш учинио,
0087 те кадију био уфатио,
0088 најприје му главу осјекао,
0089 па узе му што при њему нађе,
0090 и освети брата рођенога.
0091 Сви се отле на Кчево вратише,
0092 здраво били, рујно винце пили,
0093 е по главу сваки донесао,
0094 турску главу душмана ришћанска.

Извор

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]