Удар турски на Црмницу

0001 Књигу пише Скадарски везире,
0002 А шиље је преко Румелије
0003 А на руке цару честитоме:
0004 "Чујеш ли ме, царе господаре,
0005 "Јес’ ли чуо, јес’ ли разумио,
0006 "Да је љута змија настанула
0007 "На Цетиње насред Горе Црне,
0008 "Змија љута књаже Петровићу.
0009 "Робље роби, а сијече главе,
0010 "Разваљује цареве градове?
0011 "То залуду мени мило није,
0012 "Али што је Жабљак развалио,
0013 "У живо ме срци ударио.
0014 "Но чу ли ме, драги господаре,
0015 "Ако нећеш силу окупити,
0016 "Ударити на Карадаглију,
0017 "Изгорети огњем свуколику,
0018 "Поробити мало и велико
0019 "До Котора града латинскога,
0020 "Ту оставит’ брата за већила,
0021 "За већила царева везира,
0022 "И доватит’ узгред и Приморце
0023 "До широка поља Паштровскога,
0024 "Ако нећеш тако оправити,
0025 "Бијели ћу Скадар оставити,
0026 "Оставићу Скадар на Бојану,
0027 "Оставићу земљу Румелију,
0028 "Да се љути шире Црногорци,
0029 "Да се шире земљом Румелијом.
0030 "А ти царе, драги господаре,
0031 "Ти ако си мудар и разуман,
0032 "Залуду си мудар и разуман,
0033 "Тек не знате шта су Црногорци.
0034 "Какви су ти љути Црногорци
0035 "Као мрки на планини вуци,
0036 "Кад настану земљу Румелију,
0037 "И тебе ће царе дојадити.
0038 "Него чујеш’, царе господаре,
0039 "Ја ти више Скадар чуват’ нећу,
0040 "Ја ти више пандуроват’ нећу,
0041 "Ја ти више везир бити нећу,
0042 "Но отидох Бошни земљи равној,
0043 "Ту ђе ме је була окотила,
0044 "И ђе ме је пасом офоила.
0045 "А ти, царе, драги господаре,
0046 "Ако тако ти не оправио.
0047 "На ум пало ти на моје бесједе,
0048 "На ум пало ти што ти везир вика,
0049 "Ка и оће брзо, ако Бог да.
0050 "Удриће ти љути Црногорци,
0051 "Удриће ти са седам крајева;
0052 "Што је више преша говорити,
0053 "У Стамбол ће тебе додијати."
0054 Кад је царе књигу разумио,
0055 Удари се царе уз кољено,
0056 А сам собом бјеше говорио:
0057 "Куку мене од Карадаглије!
0058 "А од ње се живјети не може,
0059 "А за њу се ништа не жнаваше.
0060 "Мене веле они моји Турци
0061 "Да немају ништа Црногорци,
0062 "Него живе у ками студени.
0063 "Ма не моја не родила мајка,
0064 "Но кобила која хата мога,
0065 "Ако нећу силу сакупити,
0066 "Ако њојзи ј.... нећу мајку."
0067 А ни царе не стоји залуду,
0068 Три четири књиге накитио,
0069 Једну шиље Бићу бијеломе,
0070 А у Бићу Фатим-Беговићу,
0071 Више Бића Шестим-Криловићу,
0072 У Невесињ бегу Љубовићу.
0073 Сад замјери, мој соколе сиви,
0074 Колико је у Бошњи градова,
0075 Седамдесет и седам градова,
0076 Од свакога града по сердара
0077 До тврдога Сарајева града,
0078 За свакијем војске по хиљаду,
0079 Од тврдога Сарајева града
0080 Отолена војводу Коруна,
0081 Сами Корун води шес хиљада.
0082 Отолен се натраг повратио,
0083 Па је једну књигу направио,
0084 И шиље је на Травнику граду
0085 А на руке травничку везиру:
0086 "Чујеш ли ме, травнички везире,
0087 "Ево ме је књига допанула
0088 "Од некаква књаза Петровића,
0089 "Да ми хоће изагнат’ везира
0090 "Из мојега Скадра бијелога,
0091 "Па и мене у Стамбол пријети,
0092 "Да му нећу из њега утећи;
0093 "Него чу ли, травнички везире,
0094 "Хајде скупи војске шес хиљада,
0095 "Да идемо на Карадаглију
0096 "Да горимо огњем свуколику,
0097 "Да робимо мало и велико
0098 "До биљарде књаза Петровића,
0099 "А отолен до Котора града.
0100 "Ту ћу ставит’ брата за већила,
0101 "За већила царева везира,
0102 "Ђе ми га је бабо оставио;
0103 "На море ћу напојит’ шарина
0104 "Кад изгорим среда Црногорце,
0105 "Нећу пуштит’ здраве на Приморце
0106 "До широка поља Паштровскога,
0107 "То је моја старина и била,
0108 "То ми није нисчим запачано."
0109 Но не рече Туре: ако Бога да,
0110 Као никад ни помоћ’ му неће,
0111 Нити ништа учинити неће,
0112 Него ками вазда да га туче,
0113 Да се с булом по харему туче.
0114 Књиге иду, а купи се војска,
0115 Увози се Дрину широкоме,
0116 А извози на Качине равне.
0117 Ту се ситни шатор окупио,
0118 Црвен шатор од црвене свиле,
0119 Бијел шатор од бијеле свиле,
0120 Зелен шатор од зелене свиле.
0121 Није шала, моја браћо драга,
0122 Није шала четири везира
0123 И велики паша од Битола,
0124 Од Битола већ из Цариграда,
0125 И велики барски капетане.
0126 Ту се сила веља окупила,
0127 Ту се силни стадоше везири,
0128 Стадоше се и ту погодише,
0129 Погодише и разговорише
0130 Куд ће који везир ударити.
0131 Три пођоше у Бјелопавлиће,
0132 А четврти Блатом широкијем,
0133 Извезе се заврх Сутормана,
0134 Као да ће удрит’ на Црницу.
0135 А бијела кликовала вила
0136 Сутормана восокога врха,
0137 А дозива Виру црничкоме
0138 А на име Петра капетана:
0139 "Зло то јутро, Петре капетане,
0140 "Како си се добро зафалио
0141 "Да ти на се нећеш пуштат’ Турке,
0142 "Удрише ти Турци на Црницу,
0143 "Удрише ти Турци на Лимљане."
0144 И овако Петар бјеседио:
0145 "Мучи вило, с каменом ти било!
0146 "Неће Турци никад на Црницу.
0147 "Но у прва доба и времена,
0148 "Кад су приђе Турци ударали
0149 "Ударише, ништа не примише,
0150 "Седамдесет и седам хиљада
0151 "И вељије до седам везира;
0152 "Што остаде малој Гори Црној,
0153 "То им доспје светитељ Илија;
0154 "Они ками што је остануо.
0155 "Увезе се Блатом широкијем,
0156 "А пуштаје светитељ Илија,
0157 "Он пуштаје муње и громове,
0158 "Разваљива све турске бродове;
0159 "Они ками што се повратио
0160 "Црници је име обредио,
0161 "Да Црница турска је граница,
0162 "Да ј’ и данас тако зову Турци.
0163 "Него ви сте лажљивице виле,
0164 "Бог убио ко вама вјерује!"
0165 У ријечи које говорише,
0166 А Лимјанске куће задимише,
0167 Па говори од планине вила:
0168 "Та јесмо ли лажљивице виле
0169 "А оно виђи, Петре капетане,
0170 "Како горе куће у Лимјане."
0171 Ма ни Петар не сједи залуду,
0172 Но је једну књигу направио,
0173 А шиље је племену Цеклину
0174 А на руке војводи Вилипу:
0175 "О чу ли ме, војвода цеклински,
0176 "Дигла се је проклета аждаја
0177 "Да прождире шаку сиротиње,
0178 "Но рад Риста и часнога крста,
0179 "Хајде скупи Ријечку нахију
0180 "И остале ломне Цеклињане,
0181 "Дођи шњима Виру на пазару,
0182 "Е ме Турци уватише жива,
0183 "Е ми Турци пазар преузеше,
0184 "Изгорјеше Црничку нахију.
0185 "Добро знади, војвода Вилипе,
0186 "Црница је крило Горе Црне,
0187 "Кад изгори Црничка нахија,
0188 "Већ је азор мала Гора Црна."
0189 Ћаше Вилип купит’ Цеклињане,
0190 Ма немаше ништа покупити,
0191 Него нађе двајес Цеклињана,
0192 Ето ти га селу Љуботињу,
0193 И довати племе Љуботинско,
0194 И дођоше на воду Корита.
0195 Ту су они трудни починули,
0196 А ево ти соко тица сива,
0197 А на име Петровић-Ђорђија;
0198 И он води нешто мало друга,
0199 Мало друга, триста Добрљана.
0200 Још овако говори Ђорђија;
0201 "Божја помоћ, моји Црногорци!" -
0202 "Бог ни с тобом, господин Ђорђија." -
0203 "Благо мени, моји Црногорци,
0204 "Кад сте ми се туна окупили!
0205 "Дигло се је нешто Туркешине,
0206 "Ту је мање него народ каже,
0207 "Ту ни неће ни салате бити,
0208 "Ту ни неће ни ракије бити,
0209 "Ми ћемо их афетом прићерат’,
0210 "Да се кају ђе су доходили.
0211 "Но чусте ли, моја браћо драга,
0212 "А тако ве рђа не убила!
0213 "Е немојте да се издајемо.
0214 "Да није нам издајника било,
0215 "Би ни јутрос наше царство било.
0216 "Да не бјеше Бранковића Вука,
0217 "Њега божја поразила рука,
0218 "И проклетог попа Пејовића
0219 "Из голема племена Цеклина,
0220 "Но проклети попе Пејовићу,
0221 "Кадно бјесмо на Хоте удрили,
0222 "Чибук пије, кафа му се вари,
0223 "С Мухамедом те се барабари,
0224 "Вијек тура плећи при плећима,
0225 "А прискаче среда Туркешина,
0226 "Наше ваде црне утробице,
0227 "А кидају живе жигерице,
0228 "А копају наше трепавице,
0229 "И трзају наше кошћелице,
0230 "Као онда, па и данас тако.
0231 "Но чусте ли, моја браћо драга,
0232 "Но јединак Бога помолите,
0233 "Часнијем се крстом прекрстите,
0234 "А у Турке јуриш учините,
0235 "А јакога Бога спомените
0236 "И нашега Петра светитеља,
0237 "Биће наша рука, ако Бог да."
0238 Како рече господин Ђорђија,
0239 Црногорце ка да медом таче.
0240 Црногорци на ноге скочише,
0241 Ето ти их Виру црничкоме,
0242 Ето ти их пазару на Виру
0243 На широку Пандурицу кулу.
0244 Ма говори попе Љуботински,
0245 Поп Кусовац из села Зачира:
0246 "Чујете ли, моји Црногорци,
0247 "Немој саде који што зборити,
0248 "Е ћу једну ријеч истурити.
0249 "Који бише они три јунака,
0250 "Три јунака три Црничанина,
0251 "Издадоше племе у Лимјане,
0252 "Издало их љето и година,
0253 "Издала их браћа и дружина,
0254 "Издало их свијетло оружје!
0255 "Потегоше паре од Турака
0256 "Три багаша жутијех дуката."
0257 Но говори господин Ђорђија:
0258 "Остави се, драги попе Ђуро,
0259 "То нијесу наши разговори,
0260 "За то ће се послије зборити,
0261 "Него хајте саде да удримо."
0262 У ријечи коју говорише,
0263 А на турски оков ударише.
0264 А да ти је стати погледати,
0265 Како сложно они ударише,
0266 Ту побише турске барјактаре,
0267 И побише турске буљубаше,
0268 Покидаше свилене шаторе,
0269 Три четири топа уграбише,
0270 И ту неке главе окидоше,
0271 Окидоше двадест и четири.
0272 Ма да видиш племе Љуботинско,
0273 Колико је чуда учињело,
0274 У сами је Скадар записано,
0275 Е су њега записали Турци.
0276 Докле Турци плећи обрнуше,
0277 Турци крачу, Црногорци скачу,
0278 Те их живе у руке ватају,
0279 На муке им пасју ваде душу.
0280 Ма да видиш Туркешину љуту
0281 Како бјеже Турци брежинама,
0282 И како им сабљетине туку,
0283 А стрцкају фетке доламчине,
0284 Док угнаше Турке у Стубицу.
0285 Ма говори барски капетане:
0286 "Фала Богу, моја браћо Турци,
0287 "Залуду ли бисмо на Црницу,
0288 "Ударисмо, ништа не примисмо.
0289 "Но што теке дуксу задобисмо,
0290 "И срамоту цару постависмо.
0291 "А оно мјесто ђе ми ударисмо,
0292 "Ту се, моја браћо, усићисмо,
0293 "Те и нашу војску изгубисмо.
0294 "И сад кад смо дошли у Стубицу,
0295 "Овђе ћу се пред вама зарећи
0296 "Да већ нећу никад на Црницу."
0297 И дођоше Бару питомоме.
0298 Али броји барски капетане,
0299 Али броји Турке на буљуке.
0300 Оно бјеху четрдес хиљада,
0301 А преброји тридесет хиљада;
0302 Пуни десет при нас остадоше.
0303 Фала Богу и светоме Петру!
0304 Ту се доста главах накидаше,
0305 И оружја турског наузеше,
0306 И одоше здраво и весело.