Удар на Луково
0001 Шетају се три добра јунака
0002 По равноме Кчеву каменоме,
0003 Једно ми је Машановић Станко
0004 Од госпоцке куће Вукотића,
0005 А друго је Крстовић Новаче,
0006 Треће јунак Павловићу Пеко
0007 Од крваве куће Николића,
0008 Шетају се, разговарају се,
0009 А све зборе о јаду турскоме,
0010 Ђе би њима могли ударити,
0011 јал’ се турски глава накидати
0012 И лијепи шићар уграбити.
0013 Но говори Павловићу Пеко:
0014 "Чујете ли, моја браћо драга!
0015 "Ја сам скоро у чету одио
0016 "Око б’јела Нишицкога града,
0017 "И лијепи шићар уводио,
0018 "Уводио на Луково овце,
0019 "Има пуно иљаду оваца,
0020 "Три стотине коња и говеди;
0021 "Код њих има четрдест Турака,
0022 "Све крвави љуца од Нишића.
0023 "Но су пусте у авлије овце,
0024 "У авлије око б’јелих кулах,
0025 "Мучно ће их бити отворити,
0026 "Јер су тврде куле и авлије,
0027 "Без јачи им удрит’ не смијемо.
0028 "Ланих се је окупила Жупа
0029 "И сва Ровца и двије Мораче,
0030 "Да ударе на равно Луково;
0031 "Бјеше војске пуно три хиљаде,
0032 "Па нијесу смјели ударити.
0033 "Но чујте ме, моја браћо драга!
0034 "Да скупимо Цуце и Бјелице
0035 "И крваве наше Озриниће,
0036 "Биће пуно иљада пушака,
0037 "Тадер ћемо лако ударити,
0038 "И бијеле овце дојавити."
0039 Но говори Машановић Станко:
0040 "Не купимо Цуце ни Бјелице,
0041 "Нако само храбре Озриниће.
0042 "Ја се надам у Бога вишњега,
0043 "Да ћемо им лако ударити,
0044 "Бијеле им овце дојавити,
0045 "И Луково огњем изгорјети,
0046 "Да на њему не издижу овце.
0047 "То ће за нас бит’ веље поштење,
0048 "Ако би ни Бог и срећа дала,
0049 "Да Луково огњем изгоримо."
0050 Како рекли, тако учинили.
0051 Пак једанак двије књиге пишу,
0052 Једну шаљу Богдановић-Машу
0053 У малено село Марковину,
0054 Овако га они поздравише:
0055 "Чујеш ли не, Богдановић-Машо,
0056 "Како ову бурмутију примиш,
0057 "Ти покупи твоје Марковљане,
0058 "Ајде с војском наврх Лигунара,
0059 "Јер смо диван шићар уводили,
0060 "Уводили на Луково овце."
0061 Теке ону књигу оправили,
0062 Једанак су другу направили,
0063 Па је шаљу у Убле камене
0064 А на руке Гардашевић-Ристу:
0065 "Аранбашо, Гардашевић-Ристо,
0066 "Како ову бурмутију примиш,
0067 "Ти покупи све Гардашевиће,
0068 "Па не чекај наврх Лигунара,
0069 "Да идемо на равно Луково."
0070 Како ситне књиге оправили,
0071 Једанак су на ноге скочили,
0072 Приправише лаке брашњенике,
0073 Сваки своје прикупи војнике,
0074 С војском дошли наврх Лигунара.
0075 Ту се ц’јела војска окупила,
0076 Окупила, па се пребројила,
0077 Има таман три стотине друга,
0078 Три стотине и више педесет.
0079 Па отолен војска окренула,
0080 Ето ти је зеленом планином,
0081 Докле дође у Будош планину;
0082 Будош тврди здраво прегазише,
0083 У Нишицко поље уљегоше,
0084 Накрај поља војска починула,
0085 Док је акшам ноћца наступила.
0086 Како мрче и западе сунце,
0087 Отолен се опет подигоше,
0088 У Нишицко поље угазише,
0089 Равно поље здраво пријеђоше,
0090 Док дођоше води Грачаници;
0091 Грачаницу воду прегазише,
0092 Па изишли на тврдо Куново.
0093 Ту је војска мало починула,
0094 Па говори Крстовић Новаче:
0095 "Пђе ћете, браћо, починути,
0096 "Е ћу поћи с три-четири друга,
0097 "Да уводим на Луково овце,
0098 "И да виђу има ли Турака."
0099 Зове Новак Павловића Пека,
0100 И још шњиме три-четири друга,
0101 Отидоше да уводе овце.
0102 Кад дођоше на равно Луково,
0103 Обидоше куле и авлије,
0104 Дивно б’јеле уводише овце,
0105 Па одоше натраг у дружину.
0106 Кад дођоше међу своју војску,
0107 Тадер поче Новак говорити:
0108 "Чујете ли, моја браћо драга,
0109 "Један се је крдак одвојио
0110 "Подалеко мало од Лукова,
0111 "Б’јеле овце Ибричића Маша,
0112 "А код њих је Гано Машовићу.
0113 "Ја ћу узет’ шездесет момака,
0114 "Да ударим Гану Машовићу,
0115 "А ти ајде, Машановић-Станко,
0116 "И ето ти Гардашевић-Ристо
0117 "Са соколом Богдановић-Машом,
0118 "Па чујте ме, моја браћо драга,
0119 "док ударим Гану на торину,
0120 "Немој који од вас ударити.
0121 "Тек чујете мога џефердара,
0122 "Онда урте на бијеле куле.
0123 "Докле б’јеле куле опалите,
0124 "Ја ћу до вас овце дојавити,
0125 "И ту ћемо шићар смијешати.
0126 "Неколико војске одвојите,
0127 "Да ћерају плијен уз Трешњицу,
0128 "Ка ће систи у питому Жупу.
0129 "Двјеста ће се изабрати друга,
0130 "Да острага иду за плијеном,
0131 "Ако би не пристигли грађани,
0132 "Да бијемо боја жестокога,
0133 "Да срамотно данас не гинемо."
0134 То рекоше, па се раздвојише.
0135 Узе Новак шездесет јунака
0136 И сокола Павловића Пека.
0137 Чим се двије војске раздвојише,
0138 Па једанак на Турке удрише,
0139 Тек је саба зора отворила,
0140 Ударише са свакоје стране,
0141 Поломише куле и авлије,
0142 И бијеле овце отворише;
0143 Куле пусте огњем запалише,
0144 Ма из кула утекоше Турци,
0145 Унесоше свијетло оружје.
0146 Црногорци овце одјавише,
0147 За њима се напуштили Турци.
0148 Ђе је срећа, ту је и несрећа,
0149 Не обрну уз Трешњицу војска,
0150 Но задрије у тврдо Куново,
0151 Ког би једва орах прелетио,
0152 А камо ли војска прегазила.
0153 Ту их силна поточ пристигнула
0154 Од крвава града Нишицкога,
0155 Пет стотина пјешца и коњика,
0156 Обиграше са свакоје стране.
0157 Ма се јадни Озринићи бране,
0158 Не даду се примаћи Турцима.
0159 Бише боја ц’јели дан до подне,
0160 Док уљегли у питому Жупу.
0161 Ту су врућег боја раздвојили,
0162 И крвави шићар угонили,
0163 Не могли их отети грађани.
0164 Скупише се јадни Озринићи,
0165 Скупише се, па се пребројише,
0166 Шест нађоше да су посјечени,
0167 А петнаест има рањеника.
0168 Ту крвави шићар дијелише,
0169 Аранбашам’ старјешину дали.
0170 Већ од тадар не издижу овце
0171 Да се шире по равном Лукову,
0172 Него оста пусто од Турака,
0173 И данас је у нашу границу,
0174 Све у здравље нашег господара,
0175 И његових храбрих Озринића.
