Ударац Омер-пашин на Црну Гору (1852.)
0001 Процмиљеше аге и бегови
0002 Од све Босне и Херцеговине
0003 И простране земље Арбаније
0004 У лијепу шехер-Сарајеву
0005 Уз кољено паши Омер-паши,
0006 Омер-паши, цареву већилу:
0007 "Аман пашо, аман господару!
0008 "Има двадест и седам годинах,
0009 "Да регулаш цару царевину,
0010 "Цареву си земљу уредио,
0011 "Одметнике царске пофатао
0012 "И честиту цару отправио,
0013 "Зулумћаре турске изгубио,
0014 "А у раје пусат покупио,
0015 "Цареву си хазну напунио;
0016 "Него ево врага и ђавола:
0017 "Остаде нам мала Гора Црна,
0018 "Црна Гора и седморо Брдах,
0019 "Има више од триста годинах,
0020 "Од кад су се цару одметнули,
0021 "И од цара и од седам краљах,
0022 "До сад било није господара,
0023 "Но владали њима калуђери,
0024 "Те чували српске манастире;
0025 "Сад Данило јесте на Цетиње,
0026 "На Цетиње насред Горе Црне,
0027 "Русија га књазом поставила;
0028 "Књаза није од Косова било
0029 "До Данила Петровића књаза.
0030 "Кад Данило сједе на Цетиње
0031 "У његову велику биљарду,
0032 "Он постави дванаест сената,
0033 "Да по себе на Цетиње суде,
0034 "Да управља Мирко и Ђорђије,
0035 "И стотину стави капетанах,
0036 "Који триста ране харамбашах
0037 "За свакојим по триста хајдуках,
0038 "Робе, пале на четири стране,
0039 "Који љуто дину додијаше
0040 "И турскоме Мухамеду свецу:
0041 "Робе буле, а сијеку Турке,
0042 "Поробише куле и дућане,
0043 "Посјекоше на друму трговце,
0044 "Разбише нам хаџије од ћабе,
0045 "Ашлук ћабу носе на Цетиње,
0046 "И све траже Иван-беговину.
0047 "Ако ли нам ово не вјерујеш,
0048 "Мож ли знати, мож ли запазити,
0049 "Кад од цара царев ферман дође,
0050 "Ферман дође земљи Румелији,
0051 "Други дође на Босни везиру,
0052 "Дигоше се два силна везира,
0053 "Да поробе малу Гору Црну,
0054 "Да седморо Брдах подараче,
0055 "Тадер Петар бјеше Петровићу,
0056 "На Цетиње владика суђаше,
0057 "Он покупи своје Црногорце,
0058 "И дочека обадва везира
0059 "И њихово војске сто хиљадах
0060 "Насред Чева насред Горе Црне,
0061 "Ту разбише обадва везира
0062 "И њихово војске сто хиљадах,
0063 "И грдне их натраг повратише.
0064 "Аман пашо, аман господаре!
0065 "Ако ли ни (ти) то не вјерујеш,
0066 "Мож ли знати, мож ли запазити,
0067 "Кад од цара царев фрман дође,
0068 "Понесе га дели-баша Мујо,
0069 "И поведе хиљаду делијах,
0070 "Све делије од Анадолије
0071 "И све баше од Урумелије,
0072 "Донијеше царева фермана
0073 "У силнога од Босне везира,
0074 "Да он дигне на Морачу војску,
0075 "Везир диже силновиту војску,
0076 "Војске бјеше педесет хиљадах,
0077 "На Морачу влашку ударише,
0078 "Дочекаше Морачки јунаци
0079 "Е Брђани, сиви соколови,
0080 "Посјекоше дели-башу Муја
0081 "И његову хилљаду делијах,
0082 "Погазише царева фермана,
0083 "И узеше цареве барјаке.
0084 "И те бисмо јаде опростили,
0085 "Но за Бога, драги господаре!
0086 "Јеси л’ чуо, јес’ ли разумио
0087 "За Махмута, Скадарског везира?
0088 "Што чуваше цареве границе,
0089 "По границам’ слобођаше Турке,
0090 "По ћенару савијаше рају,
0091 "А по крају стављаше пандуре,
0092 "Доношаше од кавурах главе,
0093 "Те чуваше земљу Арбанију,
0094 "Он подиже силовиту војску,
0095 "Пуно војске шездесет хиљадах,
0096 "Да опали ломну Гору Црну,
0097 "Да седморо Брдах подарачи
0098 "Ради Шама и турскога дина,
0099 "Да освети обадва везира;
0100 "Дочека га Цетињски владика
0101 "На Крусама више Љешкопоља
0102 "Су његово три хиљад’ војниках.
0103 "Аман пашо, немила састанка!
0104 "Посјекоше Махмута везира,
0105 "А шњим војске дванаест хиљадах,
0106 "Понијеше главе на Цетиње.
0107 "Кад владика вечерњу читаше,
0108 "Махмут везир ту му се клањаше:
0109 "То је јазук цару у Стамболу.
0110 "И те бисмо јаде опростили,
0111 "Ема ево и јада горега:
0112 "Јес’ ли чуо, јели т’ ко казао,
0113 "Какав бјеше Ченгић Смаил ага?
0114 "Он бијаше царев капиџија,
0115 "Па се диже у племе Дробњаке,
0116 "Да покупи цареве хараче,
0117 "Посјекоше и њега Брђани
0118 "И код њега тридесет беговах,
0119 "Све господе од Херцеговине,
0120 "Понијеше на Цетиње главе.
0121 "И те бисмо зулум опростили,
0122 "Ма ни више живовања нема:
0123 "Књаз Данило с војском ударио,
0124 "Те ни узе бијела Жабљака,
0125 "Седамдесет пос’јече беговах,
0126 "Затро је земљу Арбанију,
0127 "Већ од њега живљет’ не можемо,
0128 "Од Данила Петровића књаза,
0129 "Љуто турском дину додијао!"
0130 Омер паша када разумио
0131 За велику даву од Тураках,
0132 Црна Гора шта је додијала,
0133 Он Турцима тако говораше:
0134 "Аман, аман, аге и бегови!
0135 "Да пишемо мазаре крваве
0136 "У Стамболу цару честитоме,
0137 "Да просимо његова фермана
0138 "И његова четири везира,
0139 "Шњима војске стотину хиљадах
0140 "И велику рану и џебану,
0141 "Да уд’римо малој Гори Црној,
0142 "Браћо Турци, су четири стране,
0143 "На Цетиње да се састанемо,
0144 "Да Данила жива уфатимо
0145 "И његово дванаест сенатах,
0146 "Да честиту цару отправимо,
0147 "Да га царе у довлету пита,
0148 "Из чије је главе заратио:
0149 "Ал’ из главе цара Русијскога,
0150 "Ал’ из главе Бечкога ћесара,
0151 "Али собом самовољни били?
0152 "Када бисмо, моја браћо Турци!
0153 "Опалили ломну Гору Црну,
0154 "Разурили влашке манастире,
0155 "На Цетиње језан изучили,
0156 "Тадар бисмо, мила браћо Турци!
0157 "Ми цареву окренули војску,
0158 "И на Котор с војском ударили,
0159 "У Нијемца Котор прифатили,
0160 "Онђе бисмо с војском починули,
0161 "Па отолен Рисну ударили,
0162 "Пофатали Рисанске делије,
0163 "Што тргују с ломном Гором Црном,
0164 "Па отолен окренули војску
0165 "Крајем Боке граду Дубровнику,
0166 "Освојили града Дубровника,
0167 "И по граду покупили благо,
0168 "Оправили цару честитоме,
0169 "И цареву хазну напунили."
0170 Ма не веле Турци: ако Бог да,
0171 Но се Турци у силу уздају,
0172 А сила је у Бога вишњега.
0173 Ту су ситан мазар оправили
0174 У Стамболу цару честитоме
0175 За велику даву од Тураках,
0176 Турска вјера што не може живљет’
0177 Од Данила, Црногорског књаза:
0178 "Молимо те, царе господаре!
0179 "Пошљи нама четири везира,
0180 "Шњима војске стотину хиљадах,
0181 "И за војском рану и џебану,
0182 "Да на Црну Гору ударимо,
0183 "И да Црну Гору раскопамо,
0184 "Да од врага не остане трага;
0185 "Учињећеш дину задужбину
0186 "А прославит’ име у свијету."
0187 Када цару ситан мазар дође,
0188 Срдито је на ноге скочио,
0189 Па дозива четири везира:
0190 "А на ноге, аге и везири!
0191 "Ево вама војске сто хиљадах
0192 "И за војском таин и топови
0193 "И велика рана и џебана,
0194 "И даћу вам турали фермана,
0195 "Хајте, лале, шехер-Сарајеву,
0196 "Наћи ћете шерашћера мога,
0197 "Он ће вама с војском управљати
0198 "И на Црну Гору ударити
0199 "И похарат’, огњем изгорјети,
0200 "Црногорског књаза уфатити,
0201 "Пошљите га мени у Стамболу."
0202 Везири су цара послушали,
0203 Приватише војске сто хиљадах,
0204 И дођоше шехер-Сарајеву,
0205 Донијеше царева фермана
0206 Омер-паши, цареву већилу.
0207 Кад он виђе царева фермана,
0208 Тада стаде разређиват’ војску:
0209 Дервиш-пашу на поље Грахово,
0210 Три везира на Острог планину
0211 На светога Василију свеца,
0212 И да сврну на питому Жупу,
0213 У њу кажу Крца капетана
0214 Од забитске куће Петровића,
0215 Ту ће бити Брђани јунаци,
0216 И браниће српске манастире.
0217 Осман-пашу на Црницу малу:
0218 "А ја одох преко Арбаније,
0219 "Да уд’римо с војском на ширину,
0220 "На ширину у Бјелопавлиће:
0221 "Но ме чујте, лале и везири!
0222 "Једног дана и једног сахата
0223 "На Цетиње да се састанемо,
0224 "Црногорског књаза уфатимо,
0225 "И његову силу саломимо,
0226 "Нашем цару измет учинимо."
0227 То рекоше, на ноге усташе,
0228 На четворо војску поведоше,
0229 Су четири стране да ударе.
0230 Хабер књазу на Цетиње дође,
0231 Па од земље на ноге устаде,
0232 И велике топове упали,
0233 Хабер даде малој Гори Црној,
0234 Да се млади купе Црногорци,
0235 А нареди Мирку брату своме:
0236 "Бирај, Мирко, кога тебе драго,
0237 "Хајде шњима у питому Жупу,
0238 "Те се туна покољ’те с Турцима;
0239 "Ако буде сила у Турчина,
0240 "Остав’ Жупу, хајде у Острогу,
0241 "Немој пуштат’ Василију свеца
0242 "Нако с твојом са рамена главом:
0243 "Е се бојим, и кажу ми људи,
0244 "Е ће издат’ Брцки капетани."
0245 Мирко књаза добро послушао,
0246 Па појаха хата од мегдана,
0247 Узе собом неколико другах,
0248 Сенатора Церовић-Новицу
0249 И сердара Ђурашковић-Сава,
0250 Од Ђеклића два сокола сива,
0251 Попа Пера и војводу Ђура
0252 И рођака Пера капетана,
0253 И још шњима неколико другах,
0254 Те пођоше преко Горе Црне,
0255 Брже дошли у питому Жупу,
0256 И ту нашли Крца Петровића
0257 И сокола Пека капетана,
0258 Ђе чињаху станак с Жупљанима;
0259 Тек ниђеше свога господара,
0260 Весеље му чине из пушаках,
0261 Добро су се Мирку ограшили,
0262 Па му љубе руке и кољена:
0263 "Благо нама, огријано сунце!
0264 "Када ни те књаже оправио,
0265 "Не жалимо сада умријети."
0266 Ма их Мирко добро слобођаше,
0267 И питаше за турску ордију,
0268 На коју ће банду ударити.
0269 Сердар Шого Мирку кажеваше:
0270 "Ја сам синоћ војску уходио,
0271 "Учио сам у војску телара,
0272 "Е ће сјутра на Божић ујутру,
0273 "Теке сване и огране сунце,
0274 "На манастир овђен ударити."
0275 Тадер Мирко поче соколити:
0276 "Не бојте се, моји соколови!
0277 "Ил’ ћемо их овђен дочекати,
0278 "Но ме слушај, Шого, моја слуго!
0279 "Ти покупи Жупске поглавице,
0280 "Хајде шњима право Бухавици,
0281 "И ево ти Пера капетана,
0282 "Ту ће доћи пјешци и коњици
0283 "И пред њима сви Никшићки Турци,
0284 "И тунак се шњима покољите,
0285 "Ја ћу овђен с Новицом чекати
0286 "И с осталом јуначком дружином,
0287 "Дочекати низам уређени
0288 "И осталу сву турску ордију,
0289 "Без замјене цркву пустит’ нећу."
0290 Како рекли, тако учињели.
0291 Кад у јутро зора забијели,
0292 Боже мили, сила ударила,
0293 Ударила сила и ордија,
0294 На манастир са свакоје стране,
0295 Навалили с топом и кумбаром;
0296 Ема Мирко слободи дружину;
0297 "Не бојте се, моји соколови!
0298 "Мол’те Бога, а туците Турке,
0299 "Без замјене не пуштајмо цркву."
0300 Црногорци сви слушају Мирка,
0301 Пушке грме, крв се пролијева,
0302 Све падају на буљуке Турци,
0303 А кад мрче и почину сунце,
0304 Одбише се од авлије Турци.
0305 Ема Мирка гласи допадоше,
0306 Баш од војске паше шерашћера,
0307 Е ће Турци Жупу оставити,
0308 А на Острог с војском ударити,
0309 Тада Мирко кликну Црногорце:
0310 "А на ноге, моји соколови!
0311 "Јуначки смо Жупу осветили
0312 "И бијелу цркву светог Луку,
0313 "Но ми ево гласи допадоше,
0314 "Е ће сјутра сва турска ордија
0315 "Ударити преко Планинице
0316 "На сведтога Василија свеца,
0317 "Него хајте да их дочекамо."
0318 Сва дружина Мирка послушала,
0319 И одоше гори Бухавици,
0320 Здраво дошли горњем манастиру,
0321 И тун’ свецу пољубили руку,
0322 Међу собом вјеру уфатили,
0323 Да чувају Василија свеца,
0324 Како им је књаже наредио;
0325 Ма се мука, браћо, затоврити,
0326 Предали се Брцки капетани
0327 И њихова војска сваколика,
0328 Нагрдили себе пред свијетом,
0329 А пред књазом име изгубили,
0330 Ласно Турцим’ на Острог уд’рити,
0331 Е имаху педесет топовах,
0332 Те гађаху Василију свеца,
0333 Ема бјеху уздајна дружина
0334 Са соколом Мирком Петровићем,
0335 Те шибама одбијају Турке,
0336 И туку их на свакоју страну,
0337 Стоји јаук око манастира.
0338 Боже мили, чуда великога!
0339 Ко ће сили Божјој одољети,
0340 Ко л’ побити све цареве Турке?
0341 У манастир поју Црногорци,
0342 Прип’јевају свога господара,
0343 Свијетлога на Цетиње књаза:
0344 "Господару, на далеко ли си!
0345 "Сунце жарко, на високо ли си!
0346 "Брђани се сви твоји предаше,
0347 "И пашама руку пољубише,
0348 "Брат ваш Мирко у невољу цмили,
0349 "Нема шњиме но двадесет другах,
0350 "Соколовах од Горице Црне,
0351 "А на њих је велика невоља:
0352 "Дан осми је јутрос освануо,
0353 "Ни сједоше, ни љеба једоше,
0354 "Но све туку Турке на буљуке,
0355 "А кликују свога господара,
0356 "Да им шиље индат у Острогу."
0357 Глас допаде књаза на Цетиње.
0358 Теке бјеше војску окупио,
0359 А Ђорђија дође из Русије,
0360 И каза му што је и како је,
0361 Па на троје разређује војску:
0362 Једну даде Перу, стрицу своме
0363 Да он Мирку оде у индату,
0364 А Ђорђију на Црницу спреми;
0365 А ситну је књигу направио
0366 На Грахову војводи Јакову:
0367 "Чекај бане, војвода Јакове!
0368 "Турска ће те војска опасати,
0369 "Прибрани се у бијелу кулу,
0370 "Док овамо побијемо Турке."
0371 Па Данило хата појахао,
0372 А пред војском у Брда отиде,
0373 На царева уд’ри шерашћера,
0374 Стаде цика танкијех пушаках,
0375 Стоји јека вељијех топовах,
0376 А у Турке загрмљеше муње,
0377 Огњевите муње и громови,
0378 То не бјеху муње од облаках,
0379 Него војска Петровића књаза,
0380 Тун’ цркају хати и парипи,
0381 Гину млоги кајичници Турци,
0382 Сијеку их млоги Црногорци.
0383 Хиљаду им посјекоше главах,
0384 И толико живих уфатише,
0385 Преко Зете Турке проћераше,
0386 Хиљаду их Зета потопила;
0387 Књаз ишћера из границе Турке.
0388 У то га је књига допанула
0389 Од широка поља Црмничкога,
0390 Од сокола Петровића Ђорђа:
0391 "Господару, огријано сунце!
0392 "Посоколи твоје Црногорце,
0393 "Ми овамо задобисмо Турке,
0394 "А цареве топове узесмо
0395 "И велику хазну и џебану,
0396 "Из граница Турке ишћерасмо,
0397 "Пет стотинах главах посјекосмо,
0398 "И толико живих пофатасмо;
0399 "Брзо ћу ви у помоћи доћи."
0400 Књаз Данило шемлук учинио.
0401 У томе му друга књига дође
0402 Од сокола Мирка војеводе
0403 Од Острога б’јела манастира:
0404 "Весели се, драги господаре!
0405 "Кад ми Перо дође у индату,
0406 "Да смо силу турску потиснули,
0407 "Василију свеца одбранили,
0408 "На границу ишћерали Турке,
0409 "И посјекли шест стотинах главах,
0410 "И толико живих пофатали."
0411 Књаз Данило шемлук учинио,
0412 И слободи своје Црногорце,
0413 Туку Турке на четири стране
0414 Три мјесеца од године данах.
0415 Ма ево ти муке и невоље
0416 Од сокола војводе Јакова
0417 Од широка поља Граховога:
0418 На њега је сила ударила,
0419 Дервиш паша од цара турскога,
0420 За њим војске дванаест хиљадах,
0421 Војводине куле опасали,
0422 Боже мили, да је виђет’ коме,
0423 Како силно Турци ударише!
0424 С једне стране тоовима туку,
0425 С друге стране бију из пушаках,
0426 С треће стране стубе прислањају,
0427 Да ускоче у бијеле куле;
0428 Ал’ се брани војвода Јакове
0429 Са соколом Вуком Поповијем
0430 И са Антом, сином јединијем,
0431 И соколом Живком Перовићем,
0432 И око њих педесет момаках,
0433 Све јунака како ватра жива,
0434 Стоји јека танкијех пушаках,
0435 Стоји јаук у војску Тураках,
0436 Пролива се крвца од јунаках,
0437 Како бурна киша из облака,
0438 Око куле провреше потоци;
0439 Погледа се војводићу Анто
0440 Са соколом Вуком Поповијем,
0441 Ка и вуци један на другога,
0442 За гола се гвожђа дофатају,
0443 Да искоче у турску ордију,
0444 Но им не да војвода Јакове:
0445 "Стан’те море, а туците Турке,
0446 "Цуце ће ни доћи у индату."
0447 Тун’ се храбро и витешки бране
0448 Ти педесет биранијех другах
0449 Су толико турскијех хиљадах:
0450 Пет стотинах убише Тураках,
0451 А толико раном обранише;
0452 Бранише се у бијелу кулу
0453 За двадесет од мјесеца данах,
0454 Док сам паша на ноге скочио
0455 И на силу Турке наћерао,
0456 На бијелу војводину кулу,
0457 Па на врата валом навалише,
0458 Дочекаше бирани јунаци,
0459 Док мртвијем завалише врата;
0460 Ма залуду, ништа не помага,
0461 Сила турска запалила кулу,
0462 У пећину утече војвода
0463 Су његово педесет јунаках,
0464 Четири му бјеху погинула.
0465 Тун’ стајаше три бијела дана,
0466 Док за њима низам кидисао,
0467 И пећину димом напунише,
0468 Свакојега извадише жива,
0469 Изгубише другах половину,
0470 Међу њима војводу Јакова,
0471 Војводина опремише Анта,
0472 Око њега двадест и пет другах
0473 У Мостару граду бијеломе.
0474 Док глас царуНиколају дође
0475 У бијелу Петербургу граду,
0476 Е је силан царе ударио
0477 На витешку српску Гору Црну,
0478 На коју ј’ он наслонио руку,
0479 И својијем прекрилио крилом,
0480 Он срдито на ноге ђипио,
0481 Турском цару књигу отправио:
0482 "Султан царе од Стамбола града!
0483 "Што навојшти српској Гори Црној,
0484 "На коју сам наслонио руку?
0485 "Ево више од триста годинах,
0486 "А сад сам им поставио књаза,
0487 "Па си, царе, књазу заратио,
0488 "Да му палиш б’јеле манастире,
0489 "Топом бијеш Василију свеца;
0490 "Што ти божи чине угодници?
0491 "Чу ли, царе, божи отпадниче!
0492 "Враћај војску с мале Горе Црне,
0493 "Ал’ се држи, ево мене на те:
0494 "Ал’ ћу моју крунуизгубити,
0495 "Али тебе Стамбол приватити."
0496 Кад је цара књига допанула
0497 Од силнога краља Николаја,
0498 Он се каја, што је учинио,
0499 Па начини ситнога фермана
0500 Омер-паши, својему нећилу:
0501 "Врћи војску, хајде у Стамболу,
0502 "Русија је мене заратила,
0503 "Удари ми Николаје краље."
0504 Каде паши ситан ферман дође,
0505 О јаду се бјеше забавио:
0506 Два дијела војске изгубио,
0507 Црна Гора здраво останула,
0508 Никаква јој не учини квара,
0509 Ни посјеко бирана јунака
0510 До сокола војводу Јакова.
0511 "Немам с киме ходит’ у Стамболу."
0512 Богу фала, Срби задобише!
0513 Све у здравље цара Русијскога
0514 И сокола Петровића књаза!
