Туђин

Туђин Писац: Бранко Радичевић

Туђин

Украј мора, крај тиога,
Ту бродови стоје,
А са брода, са једнога
Момче вако поје:

„Ао света големога!
Ао јада мога,
Да на свету баш никога
Не имадем свога!

Отац, мајка у гроб паде,
Брат и сеја драга,
А другога не имаде
Срце моје блага.

Ох кад ветар силан дуне,
Кад се море ускомеша,
Када вода небу груне,
Па га с морем смеша,

Ветре, вичем, јаче дувај,
Ма брод разнесао,
Вале, море јаче грувај,
Ма ме закопао.

Из далеке покрајине
Ја сам амо дошô,
Ко б' за момком из туђине
Јадовати пошô?“

Тако момак овде жали,
Једна мома тужна
Стоји мору на обали,
Стоји као сужња,

Стоји млада, сузе лије,
А све оне јадне,
Па бијело лице крије,
Умало да падне.

Мучи, момче, тако т' Бога,
Окани се туге,
Амо брже, ето свога,
Па још, брате, друге!

(1843, 27. нов.)

Извори

• Песме Бранка Радичевића I., У Бечу у јерменскоме намастиру, 1847.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.