Турци на Глибовцу
0001 Вино пије тридес Удбињана
0002 У Удбину на Мујову кулу
0003 Међу њима буљубаша Мујо.
0004 Кад се Турци вина напојише,
0005 Док се Мују даде погледати,
0006 Погледати пољу удбинскому,
0007 Док угледа коња и јунака,
0008 Па потеже срчали дурбина,
0009 Те познаје коња и јунака.
0010 Ко бијаше и од куд бијаше?
0011 То бијаше ускок Радоване
0012 На ђогату коњу од мејдана,
0013 Ђогат му се коњиц положио,
0014 Бакарлије црну земљу стрижу.
0015 Виђе Мујо, позна побратима,
0016 Па Турцима стаде бесједити:
0017 ”Браћо моја, аге Удбињани,
0018 ”Баш је Раду велика невоља,
0019 ”Јесте Раде виђео кауре,
0020 ”Ђе су силну војску покупили,
0021 ”На Удбињу нашу полазили;
0022 ”Ал’ је Раде шићер опазио,
0023 ”Јалата га неко окупио. ”
0024 Докле Мујо у ријечи бјаше,
0025 Дотле Раде под бијелу кулу.
0026 Све су аге пред њим истрчале,
0027 Бесједи му буљубаша Мујо:
0028 ”Аирала! Богом побратиме,
0029 ”Кака ти је голема невоља,
0030 ”Те си тако поље покупио? ”
0031 А бесједи ускок Радоване:
0032 ”Авај Мујо, мили побратиме,
0033 ”Кад не требаш свакад те имаде,
0034 ”А кад требаш никад ли те нема.
0035 ”Ја се десик данас на тромеђу,
0036 ”На тромеђу турску и каурску,
0037 ”Тамо нађо Цмиљанића мобу,
0038 ”Има сердар триста ђевојака,
0039 ”И тридесет има водоноша,
0040 ”А стотину равно везалаца.
0041 ”На ђевојке сваку кауркињу,
0042 ”На свакој су токе позлаћене.
0043 ”Знаш ли, Мујо, Богом побратиме.
0044 ”Кад сам моје токе саковао,
0045 ”Ја сам дао триста талијера;
0046 ”Док сам моје токе позлатио,
0047 ”Јесам дао рушпа пет стотина,
0048 ”Па ја моје токе пазарива,
0049 ”Давак прида за њине најгоре,
0050 ”Побратиме, стотину дуката,
0051 ”Моје токе, мили побратиме,
0052 ”Не кћеше их, брате, ни гледати.
0053 ”Ја остави мобу Цмиљанића,
0054 ”Тамо нема ниједног сердара.
0055 ”Но сад, Мујо, Богом побратиме,
0056 ”Деде серат и крајину спремај,
0057 ”Да идемо на тромеђу, Мујо. ”
0058 А кад Мујо зачу побратима,
0059 Па и аге чудо саслушаше,
0060 Припалише шибе и лубарде,
0061 Све се срга серат и крајина
0062 Под Мујову пребијелу кулу.
0063 Мујо бира пет стотин’ Турака,
0064 Ђе год кога побољега знаде,
0065 Па поведе на тромеђу војску.
0066 Пред војском је буљубаша Мујо,
0067 За њим иде старац Ћеиване,
0068 За старином гојени Алиле,
0069 За Алилом сила и ордија.
0070 Док дођоше на тромеђу Турци,
0071 Кад отишла Цмиљанића моба.
0072 Наљути се буљубаша Мујо,
0073 Па потеже пушку џевердара,
0074 Одиста га убити оћаше,
0075 Не даде му гојени Алиле:
0076 ”Немој Мујо, брате од матере,
0077 ”Ти не удри ускок-Радована,
0078 ”Доста нам је Раде требовао,
0079 ”Ми смо доста са њим задобили,
0080 ”Влашкије се натргали глава
0081 ”А и роба доста задобили. ”
0082 Онда Мујо стаде бесједити:
0083 ”Браћо моја, Турци Удбињани,
0084 ”Сад покрпак серат и крајину,
0085 ”А шта ћемо, моје аге драге,
0086 ”Куда ћемо окренути војску? ”
0087 Једни веле: ајте на Котаре,
0088 Да тјерамо Цмиљанића мобу.
0089 Други кажу: ајте низ приморје.
0090 Трећи кажу: дома да идемо.
0091 Онда Мујо поче бесједити:
0092 ”Браћо Турци, да се послушамо,
0093 ”Ја сам добар шићар запазио
0094 ”У Глибовац богату паланку,
0095 ”Тамо има дванест базрђана,
0096 ”Код свакога по рпа дуката. ”
0097 Тад бесједи стари Ћеиване,
0098 Шушка, тепа, проговара тио:
0099 ”Прођ’ се, Мујо, врага и Глибовца,
0100 ”Ја сам досад ишо на Глибовац,
0101 ”Браћо Турци, три пут одлазио,
0102 ”Некад с триста, некад пет стотина,
0103 ”Па ниједног нисам доводио.
0104 ”Да ме није кулаш уносио,
0105 ”Не би ни ја главу износио.
0106 ”Није лако на Глибовац доћи,
0107 ”Ваља проћи тридесет градова,
0108 ”И у њима тридесет банова.
0109 ”Код свакога капетана кажу
0110 ”И са њима по триста момака.
0111 ”Ваља проћи тридест паланака,
0112 ”И на њима тридест караула,
0113 ”И у свакој има стражарбаша,
0114 ”Па у њега по тридест стражара,
0115 ”У средини на Клисуру тврду,
0116 ”Тамо има караула тврда,
0117 ”На њој сједи Вуче оклопниче:
0118 ”Са Вуком је шесет оклопника.
0119 ”Добро стражу од Турака чува,
0120 ”Ко год дође на Клисуру тврду,
0121 ”Што не лети и не носи крила,
0122 ”Ништа Вуку утећи не може.
0123 ”Већ чујте ме, Турци Удбињани,
0124 ”Ако ћете мене послушати,
0125 ”Вратите се натраг у Удбињу. ”
0126 Разљути се буљубаша Мујо,
0127 Ћеифану поче бесједити:
0128 ”Страшљивицо, стари Ћеивану,
0129 ”Ја ћу серат и Крајину кренут’
0130 ”И Глибовац оћу поробити,
0131 ”И здраво се натраг повратити.
0132 ”А ти иди у нашу Удбињу,
0133 ”Па отпаши свијетло оружје,
0134 ”И припаши женску опрежину,
0135 ”Па ми гаће и кошуље преди,
0136 ”Ја ћу тебе исе учинити.
0137 ”Не плаши ми крваве газије. ”
0138 Па повика грлом бијелијем.
0139 ”О Алиле, брате од матере,
0140 ”Деде разви свилена барјака,
0141 ”Па ти за мном сву окрени војску. ”
0142 То је Алил Муја послушао,
0143 Разви Турчин свилена барјака,
0144 Па окрете низ приморје војску.
0145 Сва се сила и ордија крену,
0146 Сам остаде старац Ћеиване.
0147 Све мислио шта ће и како ће,
0148 Баш да иде у турску Удбињу,
0149 То се старцу срамота чињаше,
0150 А да старац на Глибовац пође,
0151 Он се боји оће погинути.
0152 Све мислио, па једно смислио,
0153 Боље, рече, па и погинути,
0154 Но срамотно у Удбињу поћи.
0155 Па посједе претила кулаша,
0156 И пристиже силу и ордију.
0157 Отоле се војска подигнула,
0158 Дању иде гором и планином,
0159 Ноћу иде друмом широкијем,
0160 Док прођоше тридесет градова,
0161 И у њима тридесет банова,
0162 И прођоше тридес паланака,
0163 И на њима тридес караула,
0164 Здраво Турци дошли на Глибовац .
0165 Тада Мујо уставио војску,
0166 Поразреди на четири старне,
0167 Како ваља од куд ударити.
0168 А бесједи старац Ћеивану:
0169 ”Чу ли, Мујо, од Крајине крило,
0170 ”Добро гледај што ћеш учинити.
0171 ”Ти не пали бијела Глибовца,
0172 ”Јер у њему имаде топова,
0173 ”Топови ће оглаисти Турке,
0174 ”Па ће наске Власи поватати.
0175 ”Има кула базрђан-Илије,
0176 ”И у њега бијела Латинка,
0177 ”Од како сам јунак постануо,
0178 ”И на моје ноге устануо,
0179 ”Ништа љепше виђео нијесам.
0180 ”Ко Латинке базрђан-Илије. ”
0181 А кад чуо буљубаша Мујо,
0182 На жену се ашик учинио,
0183 Пушти војску са четири стране,
0184 И он први удри на Глибовац.
0185 А да видиш буљубаше Муја,
0186 Тражи кулу базрђан-Илије,
0187 Док му кули и авлији дође,
0188 Па се пење на вренђију кулу,
0189 Тамо нађе базрђан-Илију,
0190 На руци му бијела Латинка.
0191 Кад га виђе базрђан-Илија,
0192 Нешто стаде јунак бесједити,
0193 И на своју сабљу погледује,
0194 Не даде му буљубаша Мујо,
0195 Сабљом махну, посјече му главу,
0196 Па увати бијелу Латинку,
0197 А запали пребијелу кулу.
0198 Ђе је срећа ту је и несрећа,
0199 Око куле дванаест топова.
0200 Докле Турци благо покупише,
0201 А и млого роба заробише,
0202 Ту Илијна сагорела кула ,
0203 Припали се дванаест топова,
0204 Абер даде уз приморје равно.
0205 То је чуло тридесет градова,
0206 И у њима тридесет банова,
0207 И чуло је тридест паланака,
0208 И у њима тридест караула,
0209 А то Вуче зачу оклопниче,
0210 Па повика шесет оклопника.
0211 Оде Вуче друму широкоме,
0212 Па уводи друма широкога.
0213 Кад је Вуче друму долазио,
0214 Великом се чуду зачудио,
0215 Ђе је Турска сила пролазила,
0216 На Глибовац војска ударила.
0217 Том се јаду Вуче досјетио,
0218 Па увати друме и богазе.
0219 Мало стало, за дуго не било,
0220 Док ето ти тридест стражарбаша,
0221 За свакијем по двадест стражара.
0222 Мало стало за дуго не било,
0223 Док ето ти тридесет банова,
0224 И са њима тридест капетана,
0225 За свакијем тридесет момака.
0226 Све им Вуче по истини каже,
0227 Ђе су Турци прошли на Глибовац.
0228 Добро бани разредише војску.
0229 Док ето ти силе и ордије,
0230 Пред свијема стари Ћеиване,
0231 Јер се стари јаду досјетио.
0232 Подалеко старац измакнуо,
0233 Те уводи друме и богазе.
0234 Тек је војска друма опколила,
0235 И међу се Турке упустила,
0236 Пропустише стара Ћеивана.
0237 Старац прође тридесет банова,
0238 И сувише тридест капетана.
0239 Докле старац на Клисуру дође,
0240 Дочека га тридест стражарбаша,
0241 Па на старца ватру оборише.
0242 Код Турчина добра срећа била,
0243 Ниједан му рану не зададе,
0244 Олово га приватити неће,
0245 Здраво Турчин стражарбаше прође.
0246 А да видиш муке и невоље,
0247 Дочека га Вуче оклопниче,
0248 Са његово шесет оклопника,
0249 Не да Вуче проћи Ћеивану,
0250 Срете старца насред друма пута.
0251 Кад га виђе стари Ћеиване,
0252 Одиста се стари препануо,
0253 Па потеже перли буздована,
0254 Те удара Вука оклопника.
0255 За то Вуче ни абера нема,
0256 Но под њиме увати кулаша,
0257 И старину за прси широке,
0258 Са њим удри под коња кулаша,
0259 Па му веже руке наопако.
0260 У том бани дочекаше војску,
0261 Ала банда заметну се кавга,
0262 Од Турака млоге јаде граде,
0263 Никог жива не ктеше пустити:
0264 Што гођ пусти тридесет банова,
0265 Ту не пушта тридест капетана:
0266 А што пушта тридест капетана,
0267 То не пушта тридест стражарбаша;
0268 А што би се њима измакнуло,
0269 Не да Вуче утећ’ ђавољему
0270 Са његово шесет оклопника.
0271 Исјекоше Турке Удбињане,
0272 Од њи жива ока не пустише,
0273 Ни да кажу како им је било.
0274 Како таде, тако и данаске,
0275 Више Турци на Глибовац неће.
