Турство

0001 Пију вино два Краљића брата
0002 У Прилипу граду бијеломе,
0003 Једно Марко, а друго Андрија,
0004 Пију вино, разговарају се;
0005 Ал’ Андрија Марку бесједио:
0006 "Краљевић Марко, мој рођени брате!
0007 Вино писмо и братски живисмо,
0008 Још не знасмо ко је јунак бољи -
0009 Ходи, Марко, да се обидемо!"
0010 Али мудро Марко одговара:
0011 "Драги брате, Краљевић Андрија,
0012 Нејма мајка до мене и тебе;
0013 Од бога је велика грехота,
0014 А од људих зазор и срамота
0015 Да се кољу два брата рођена;
0016 Нег’ пођимо зеленој планини,
0017 Којом нејма ниђе воде хладне,
0018 Да идемо од јутра до подне:
0019 Ко би више жеђу претрпио,
0020 Одиста би бољи јунак био."
0021 Андрија је Марка послушао,
0022 Добрије’ се коњах приватише,
0023 Отидоше зеленом планином.
0024 Кад је мало подне превратило
0025 Андрија је Марку говорио:
0026 Краљић Марко, мој по богу брате!
0027 Помози ми вранца освојити,
0028 Да му точим испод грла крвце,
0029 Јер ме тешка жеђа притиснула!"
0030 Ал’ говори сабља Краљић Марко:
0031 "Не, Андрија, бог те не убио,
0032 Досле смо се звали Краљевићи,
0033 Послен ћемо Попикоњевићи;
0034 Него пођи мало понапријед,
0035 Наћи хоћеш од вина механу,
0036 У механи Мару крчмарицу, -
0037 То је, брате, мене посестрима,
0038 Пићеш вина колико ти драго,
0039 Нећеш дати паре ни динара."
0040 Андрија је Марка послушао,
0041 Пак се свога вранца приватио,
0042 А отиде мало наприједа,
0043 Кад наблизо од мејане дође -
0044 Угледа га Мара крчмарица,
0045 У ње бјеше тридесет хајдуках,
0046 А хајдуках бијесних Тураках,
0047 Па Турцима млада говораше:
0048 "Чујете ли тридесет Тураках,
0049 Ев’ одовуд једно момче младо,
0050 На глави му перје позлаћено,
0051 Дајте мене перје старјешинство, -
0052 Чинићу ви да га изгубите."
0053 Пак Марица на ноге скочила,
0054 Своје русе косе расплијеће,
0055 Завија се у марами црној,
0056 Пред Андријом на двор излазила,
0057 Пак му љуби коња у копито,
0058 Сузе рони, овако говори:
0059 "Благо мене, незнана делијо,
0060 Кад сам данас виђела јунака!
0061 Ево има девет годин’ данах,
0062 Не знам јадна што је мушка глава…
0063 Ајде са мном у механи винској,
0064 Даћу теби од јабане вино,
0065 И сувише да ми љубиш лице."
0066 Младо момче пак се слакомило
0067 Те с Марицом у механи пође,
0068 Дочека га тридесет Тураках,
0069 Па му дали тридесет хожђелдијах,
0070 Све тридесет Андрија попио,
0071 Харамбаши сједе уз кољено.
0072 Још му даје харамбаша вина,
0073 Кад Андрију вино пристигнуло
0074 Харамбаши паде на кољена,
0075 Харамбаша оком намигнуо,
0076 Те му Турци главу посјекоше.
0077 Чека Марко три бијела дана,
0078 Ни Андрије, ни Андриј’ на гласа,
0079 Пак се Марко тешко ражљутио,
0080 А од земље на ноге скочио
0081 И свога се Шарца прифатио,
0082 Иде Марко право пут механе,
0083 Виђела га млада крчмарица,
0084 Па Турцима млада говораше:
0085 "Ево, Турци, друго момче младо,
0086 И он има перје позлаћено,
0087 Дајте мене перје старјешинство -
0088 Чинићу ви да га изгубите.
0089 Пак је млада скочила на ноге
0090 Те пред Марка на друм исходила,
0091 Да му љуби Шарца у копита.
0092 Ево муке и тешке невоље:
0093 Мрке воље Шарац к’о и Мрко,
0094 Тере јој се ни гледат не дава,
0095 Ногам’ бије, а зубима коље.
0096 То кад виђе Краљевићу Марко,
0097 Још се Марко јаду домислио
0098 Да ј’ Андрија њему погинуо,
0099 Па кад Марко пред механу дође,
0100 Веже Шарца на врата механе,
0101 У механи Марко ускочио,
0102 А за собом врата притворио;
0103 Дочека га тридесет Тураках,
0104 Да му даду тридесет чашах вина.
0105 Марко вино ни гледати неће
0106 Него своју сабљу извадио,
0107 Пуну софру меса напунио;
0108 Кад исјече тридесет хајдуках
0109 Он уфати своју посестриму:
0110 На ханџар јој очи извадио,
0111 Бијеле јој руке посјекао,
0112 А на прси дојке прорезао,
0113 Проз дојке јој руке промакао,
0114 У муке је душу испуштила.
0115 Тадар Марко кроз механу прође
0116 Те Андриј’ну главу дофатио,
0117 Метну је у бисаге Шарцу,
0118 Отходио зеленом планином;
0119 Од невоље попијева Марко:
0120 "А да ти се, брате, подигнути,
0121 Како сам те дивно осветио -
0122 За једнога тридесет и једнога!"
0123 Здраво Марко у Прилипа дође,
0124 А нека га весела му мајка.