Турска

Војислав Илић

Турска Писац: Војислав Илић

Кô изумрли давно, преда мном градови леже
И мирна, убога села. Са мрачних домова њини
И древних, камених платна, вињага густа се вије
     Ил' шуми на висини,
И као прастаро гробље лиснатом врежом их крије.
Ено на суром вису урвине вековне стоје
Кô страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста
Сањиво шумори ветар и ниче висока трава
     Суморног заборава.

Изгледа као да човек ни руком дотакô није
Што су столећа бурна одбила у мрачном ходу
Са кула и платна градских. Ту гнездо јеина вије,
И змија одвратно мили и гуштер по травном поду.

15. фебруар 1890.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 157, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.