Равно поље, жао ми је на те,
Гди мој драги отиде низа те.
Он не рече: С Богом остај, драга,
Већ он клобук на очи намиче.
Црне очи у земљу обара, 5
Десну руку на срдашце меће.
Што он клобук на очи намиче,
То он вели: С Богом остај, драга;
Што он очи у земљу обара,
То он вели: Дража од очију; 10
Што он руку на срдашце меће,
То он вели: Оставит' те не ћу.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 493.
