Три ђевојке саме оде,
једна друтој гозорила,
Шта би која најволија!
Најстарија говорила:
„Ја би злато најволија!” 5
А средња је говорила:
„Ја би сребро највољела!”
А најмлађа говорила:
„Ја би момка највољела!
Сребро, злато, зарђаве! 10
Кад се момак вазда буди,
Он ђевојку своју љуби!”[1]
Певач и место записа
„Песма се пева о свадби и слави". Васиљевац — Косаница.
Референце
↑Упор. Н. Шаулић: Српске народне пјесме, књ. I, св. 2. стр. 28; књ. I, св, 4. стр. 7; М. Васиљевић: нав. дело, стр. 193, 294.
Извор
Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 50-51.
