Тражио сам ...
Тражио сам мира души
У заносу пјесме живе,
К плаву небу стерућ’ крила
Попут орла тице сиве. —
Тражио сам мира души
Будећ’ браћу к светој слози,
Проричућ’ им јасно, гласно,
Да нам без ње пропаст грози. —
Тражио сам мира души
У слободе златне њедру:
Вјеша’ сам се о врат њојзи,
Мота’ сам се њој уз бедра. —
Тражио сам мира души
У поштењу, у значају:
Алемима, — под којим се
Људи као људи сјају. —
Тражио сам мира души
У љубави чисте врелу,
У дубини осјећаја,
И врлине плоду зрелу. —
Тражио сам мира души
У дружине китне кругу:
С веселим сам вес’о бива’,
С тужнијем сам јада’ тугу. —
Тражио сам мира души
У жртвама благородним,
Палећи или пред олтаром
И божијим и народним. —
Тражио сам мира души...
— Но смједу ли још копрене
Пред искуства дугим низом
Да застиру мени зјене?..
Тражио сам мира души;
Ал’ тај крилат лептир, куку!
Једва што га добавим се:
Он ти шмигне мен’ из руку. —
Тражио сам мира души....
Ево мира! — Ал’ опаки
Поганови упут суну,
Да ми трују дисањ сваки.
Тражио сам мира души;
Ал’ и ово мира мало,
Сто спабирчим: — вај! ка’ понор
Сркне ми га злобе звало. —
Тражио сам мира души....
Ну арпије адске груну:
Пакост, завист, незахвалност,
Да м’ од трња вију круну.....
*
* *
Нека вију: — ево чела;
Вити ће је ље на ташто.
Јака борба у животу
Зар не смага све и свашто?
Док живимо, — заман ћемо
Тражит мира;.... мир нас тека
Иза борбе докончане
У могили црној чека.
