Синоћ Иво из Новога дође
Из Новога, града бијелога,
Како дође, својој љуби каже:
„Богом теби, моја вјерна љубо!
Ил' ти жао ил' ти драго било: 5
Ја загледах у Новом дјевојку,
И виша је и љепша од тебе,
Само није руменила твога.“
Ћути љуба, ништа не говори,
Књигу пише у Новом дјевојци: 10
„Која курва у Новом дјевојка
Која курва обљубила Иву?
У Иве су три сина нејака,
Три нејака, а сва три једнака:
Један му се у бешики нина, 15
Други му се уз кољена прима,
А трећи му ситну књигу штије.“
Ал' говори у Новом дјевојка:
„Моје друге, ви не буд'те луде!
Ви не држ'те вјере у јунаку, 20
Јер је јунак вјера и невјера;
Јер како је ведро у облаку,
Онака је вјера у јунаку.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 30.
