Томаида (драма у три чина)/26
VIII
ДЕСПОТ, ТАСОС, ПРЕЂАШЊИ
ДЕСПОТ (Иде за Тасосом, а за њим још два хајдука са голим мачевима)
АНГЕЛОС: Ко си ти?
ДЕСПОТ: Слуга деспотов!
АНГЕЛОС Је л’ те он послао?
ДЕСПОТ: Не!
АНГЕЛОС: Нси ухода?
ДЕСПОТ: Не!
АНГЕЛОС: Већ што си, казуј?
ДЕСПОТ: Изасланик сам вашег човека и поруку коју носим, могу само Томаиди рећи.
АНГЕЛОС: Пред њу не можеш док пре нама не кажеш. Видиш колико нас је, сви смо ми ноћна стража која чува њу, а наша војска паше нас ланцем са свих страна; једном кад си ушао у планину напоље не можеш мањ да умеш летети. Узалуд ти је дакле да говориш неистину: реци ко си и шта ћеш ?
ДЕСПОТ: Ја сам одметник.
АНГЕЛОС: А шта те гони да напушташ деспота?
ДЕСПОТ: Освета!
АНГЕЛОС: Ма сви ви тако! Не верујем ја вама! Јеси ли знао кад си пошао овамо да си кожу понео на пазар?
ДЕСПОТ: Знао сам да ће ме с неповерењем дочекати.
АНГЕЛОС: Чиме си мислио то неповерење разбити? Ниси, ваљда, мислио: доста је да ти само кажеш ко си и зашто си дошао па да ти поверујемо.
ДЕСПОТ: Не мислим.
АНГЕЛОС: Па чиме мислиш нашу веру задобити?
ДЕСПОТ (Вади нож из недара): Овим!
АНГЕЛОС
(Плане, шчепа му нож и окреће се Тасосу): Ко је на стражи данас? Ко је овог Србина примио?
ТАСОС: Димос Калојанис из Провенде.
АНГЕЛОС: Зар ми он шаље овамо туђинца, непријатеља, уходу можда, а не одузима му оружје?
ДЕСПОТ: Претресао ме је, али тај нож сам добро сакрио.
АНГЕЛОС: Одузми, Димосу, оружје и вежи га за срамни крст, онај о који виси један српски ухода. Три дана и три ноћи нека буде изложен пљувању и подсмеху чете. Три дана и три ноћи без хлеба и воде.
ТАСОС (Одлази).
АНГЕЛОС (Деспоту): Шта сведочи овај нож?
ДЕСПОТ: То је Томаидин нож, дао ми је онај коме га је она дала и он ме је послао да јој донесем поруку.
АНГЕЛОС (Загледа): Томаидин нож?
ДЕСПОТ: Поднеси јој га, она ће га познати!
АНГЕЛОС (Размисли): Поднећу јој! (Одлази лево.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|