Тихо је ... капље са дрвећа нага,
Јесења магла у гори се бели,
Плод се открива из гола шипрага
Румен и мио — ал ме не весели:
Мени је жао што лист доле пада
И што се грмен више не зелени —
Како је често слађа била нада
Нег плодови њени!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
