Јови мила у селу дјевојка,
Јови мила, а роду немила;
Доведе је роду на срамоту.
Разбоље се Јовина дјевојка,
Од мудрости као од болести. 5
Од свекрве воде заискала:
„Свекрвице, нерођена мајко!“
„Мио Јово нек ти воде даде.“
Од заове воде заискала:
„Заовице, нерођена сејо!“ 10
„Мио Јово нек ти воде даде.“
Од дјевера воде заискала.
Дјевер јој је воде дохватио.
„Ој, дјевере, златни мој прстене,
„Нами међа жлица и столица; 15
„Свекрвице, дуго живовала —
„Све од петка до прве субзте;
„Заовице, близу се удала,
„Четир дана преко горе чарне,
„А три дана преко поља равна.“ 20
