Тврдица/20
| ◄ Позорје 8. | ПОЗОРИЈЕ 9. | Позорје 1. ► |
ПОЗОРИЈЕ 9.
ЈАЊА с кесом у руци утрчи, БИВШИ
ЈАЊА: Кајмено, кајмено! Забога и побога, пропао сум!
КАТИЦА: Забога, шта је ово?
ЈАЊА: Пустаљије, пустаљије!
ЈУЦА: Гди?
ЈАЊА: Побегли су, господин нотариус, ми помозите! Оћим да пођиним.
МИШИЋ: Али шта се то догодило усред подне?
ЈАЊА: Украдили ми новци.
МИШИЋ: Ко, ко?
ЈАЊА: Пустаљије!
МИШИЋ: Ја вас не разумем.
ЈАЊА: Ево, дошли обешењаке чивути да мења новци. Имао сум две-три дукате, као сиромах човек. Како-тако, променио сум. Е, сад дођи други, оћи цванцики што има мати божија. Ајде, да им дам. Пет
крајцари на једно парче, лепу профит! Донесим ова кеса да избира. Они бира, ја гледим; они бира, ја гледим. Видим да све једи карталцетли из џепу, е, мислим, боле га срцу. Кад плати и отиди,
броим моја кеса, нема двадесет форинта стребру!
МИШИЋ: Е, гледај ти сад! Да не будете погрешили пређе кад сте кесу бројали?
ЈАЊА: Није, господин нотариус: две стотине форинта стребро, бројо сум десет пут. Него сум нестрећа. Оћим да пропадним. Хуј, господин нотариус, зашто нећете да тражите пустаљије? да вам дам...
то је вашу дужност!
МИШИЋ: Ја не могу веровати да су вас могли тако преварити: та ви сте Грк!
ЈАЊА: Грк? Господин нотариус, то је био Чивут!... Кирије имон, Рошилдову облигацију! Нестрећну Јању, кајмено! (Отрчи.)
МИШИЋ: Ово опет штогод значи.
ЈУЦА: Ево му послови!
МИШИЋ: Ту би требало помоћи. (Поклонивши се, пође).
(Завјеса пада.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|