[Тамбур бије челебџија Мујо]
Тамбур бије челебџија Мујо,
Бијућ га је заболила глава,
Старици је говорио мајки:
„Ај, старице, мила мајко моја,
Ништо ме је заболила глава, 5
Чини ми се да оздравит нећу
Док не љубим Копчику дивојку!”
Старица му ј' говорила мајка:
„Дите моје, челебџија Мујо,
Ходи, синко, у горицу чрну, 10
Пак усици гусле јаворове,
А ја ћу те, моје дите драго,
Оправити како и дивојку,
Уплест ћу те како и дивојку!
Ходи гудећ од града до града, 15
Нигди гуди да [ти] што удиле,
Нигди гуди да ти конак даду!
Када придеш госпи Копчићевој,
Онди гуди да ти конак даду;
Копчићева ј' госпа милостива, 20
Она ће те на конак пријети!”
Мујо стару послушао мајку,
Иде јунак у црну горицу,
Пак усиче гусле јаворове.
Старица га ј' оправила мајка, 25
Оправила како и дивојку,
Уплела га ј' како и дивојку.
Иде гудећ од града до града,
Нигди гуди да му што удиле,
Нигди гуди да му конак даду. 30
Кад је пришал госпи Копчићевој,
Онди гуди да му конак даду;
Копчићева ј' госпа милостива,
Она га је на конак пријела.
Кад је вечер за вечером било, 35
Цвили, плаче слипица дивојка.
Питала ју Копчика госпоја:
„Зашто плачеш, слипице дивојко?”
Аl говори слипица дивојка:
„Морам плакат, Копчико госпоје, 40
Морам плакат, за невољу ми је —
Велика је страха од Турака,
Оте мени срамот учинити!”
Аl говори Копчика госпоја:
„Не бој ми се, слипице дивојко, 45
Не бој се ти страха од Турака,
Ти ћеш с мојом кћерцом ноћевати!”
Кад је јутра јутро освануло,
Цвили млада Копчика дивојка,
Старици је говорила мајки: 50
„Ај, старице, мила мајко моја,
Није оно слипица дивојка,
Већ је оно челебџија Мујо,
Он је мене ноћас обљубио,
Понесе ми злати прстен с руке 55
И побиже билу двору свому!”
Кад то чује Копчика госпоја,
Пише књиге челебџији Муји:
„Аj, мој зете, челебџија Мујо,
Справљај свате, ходи по дивојку!” 60
Ћелебџија књигу отпишује:
„Не будали, Копчико госпоје,
Трипут сам ти просио дивојку,
Трипут просих, ниси ми је дала,
А сад сам ју, Копчико госпоје, 65
Љубил сам ју кулико ми драго,
Сад ју даји кому теби драго!”
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
