Тако је морало бити (драма у три чина)/38
XVIII
ЈЕЛА, СОФИЈА
ЈЕЛА (пошто га је испратила) Софија! Софија!
СОФИЈА (долази) Молим!
ЈЕЛА: Мој шешир и сунцобран.
СОФИЈА (додаје јој)
ЈЕЛА (намештајући шешир): Софија, она кућа, број, улица?
СОФИЈА: Која?
ЈЕЛА: Где сте карту јутрос носили?
ЈЕЛА: Да, добро! Ако вас господин што запита, реците отишла сам с мајком. (Одлази нагло)
СОФИЈА (прати је до врата)
ЗАВЕСА
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|