С. Винавер: Трајко Ћирић

С. Винавер: Трајко Ћирић

Кад је Трајко чувô стадо.
Премишљô је врло радо
О причама критичара,
О власнику пуном пара
По фразама разних шара;
Сањао је своју женку,
Како јаше ноћу сенку,
Замишљô је венац славе
Око своје вреле главе.

Наједанпут, нуто чуда!
Паде једна књига с дуда,
Као гњездо пуно тића,
»Историја« од Скерлића;
И кад страху дође смена,
Спази: књига отворена
О песничком добу новом,
Види, пише црним словом:
Од песника који се јављају
Привлаче пажњу Мирко
Королија и Милутин Бојић.
Сад је мало чалабрчак,
Деде, Трајко, спреми ручак.