Сунце зађе, мрак по поље паде,
јетрве се у двор сабирају,
ред се реде на воду да иду.
Ред се паде Маргити девојци.
итра беше Маргитина мајћа, 5
граби стовне на воду да иде.
У сречи вој Дејан добар јунак.
„Добра среча, Маргитина мајћо!"
„Бог помого, Дејан добар јунак!"
„Дека ти је Маргита девојћа?" 10
„Маргита се синоч поболела,
Оцутра[1] је Богу душу дала."