Сунце засја шехер Бијељину

Извор: Викизворник


 

Сунце засја шехер Бијељину

Сунце засја шехер Бијељину,
само није двора имамова:
у том двору забун-хаста има,
забун-хаста, имамова Фата.
Виш ње сједи тета беговица, 5
ниже ногу Ханка другарица,
с десне стране остарјели бабо,
а с лијеве остарјела мајка,
прољевају сузе низ образе.
Њу упита тета беговица: 10
"А Бога ти, Фатимо дјевојко,
ил' ти жалиш остарјеле мајке,
или свога остарјелог бабе,
или мене тету беговицу,
или своју Ханку другарицу, 15
или свога најпрвог ашика,
или ти је жао умријети?"
Проговара из постеље Фата:
"Тето моја, Алибеговице!
Ја не жалим остарјеле мајке, 20
нит' ја жалим свога милог бабе,
нити тебе, тето беговице,
а ни своје Ханке другарице,
нити свога најпрвог ашика,
већ ја жалим своје танке коше! 25
Везла сам је девет годиница,
ја је везла, мене мајка клела:
'Вези, кћери, не издерала је!'
Ето, мајко, не издерах ти је!
Покријте ме њоме до мезара, 30
од мезара подајте је Ханки,
нек' је дере, а мене спомиње:
'Ово ми је другарица дала!"'
То изусти, а душицу пусти,
и умрије, жалосна јој мајка! 35

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Сунце засја шехер Бијељину Нови бехар, 4/1930-31, 2/3, 46-47. По казивању рахметли Емке Крајиновић из Омербеговаче забиљежио: Сакиб-Сеид Агић. Пјесма је први пут објављена у часопису Гајрет, 11/1924, 8, 129, али је текст из Новог бехара чистији.
  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 287-288.