Стојан и Тодора
Стојан девојће подлга:
„Девојће, мори, девојће,
ја знајем зреле јагоде,
ај’ д'имо да наберемо!“
Све су девојће отишле, 5
сад' је Тодора остала.
Тодору мајћа плетеше,
тежак јој наћит наплита,
па на Тодору говори:
„Седи си, ћерко Тодоро, 10
зл' сам ти с'нак шњевала:
Дунав ти перо однесе,
дор y Совију голему!"
Тодора мајћу не слуша,
нело отиде с другаче, 15
па си јагоде береше.
Па се озрну млад Стојан,
па на девојће говори:
„Девојће мори, девојће,
какво је оној кроз поље, 20
да ли су црни биволи,
или су црни Татари?
A девојће му говоре:
„Стојане, млади Стојане,
оној су црни Татари, 25
a несу црни биволи!“
Све су девојће побегле,
сад' је Тодора остала,
тежак јој наћит натежа,
црно ју сукно саплело 30
па је стигоше Татари,
одведоше је у Совију,
Совију, варош голему.
Девет је годин' држали,
поступи годин' десета, 35
а Татари је питују:
„Тодоро, бела робињо,
знајеш ли село Малово,
и испод Малово Граово?
Имаш ди рода у њега?" 40
„Ни знајем село Малово,
ни испод њега Граово,
ни имам рода у њега!"
„Ај' д'имо у њег' да седимо!"
Побише чадор под село, 45
Редом си реди по село,
ред си вој дојде до стринку,
„Даруј ме, стринко, даруј ме,
даруј ме, жив ти Никола."
„Циганко, црна Татарко, 50
откуд ми знајеш Николу?"
Тодора ништа не вреви,
само си слзе пророни.
Редом си реди по село,
ред си вој дојде до мајћу. 55
Мајћа вој седи сред двори
па преде црну кудељу,
у свету младу недељу.
„Помагај Бог ти старино,
старино, стара мајчице, 60
што предеш црну кудељу.
у свету младу недељу!"
„Циганће, црна Татарће,
имала сам черку Тодору,
одвели су је Татари, 65
па по њу слзе пророни,
и по њу памет изгуби,
па не знам кад је недеља!"
„Даруј ни, мале даруј ни,
даруј ни стара мајчице!" 70
„Циганће, црна Татарће,
да ви продадем дарове,
мојој Тодори пустиње?"
„Продај ни, мале, продај ни,
продај ни, стара мајчице!" 75
Тодора грабну кошуљу,
пригрну и целива ју.
„Ој, леле, стара мајчице,
овеј сам поле шарала,
када сам лозје чувала!" 80
„Тодоро, черко, Тодоро,
што ми се черко не кажеш?"
И ту су се саставиле,
па се мртве раставиле.
