Стојан и Мирјана
(мало друкчије)
Учила мајка Стојана:
„Стојане, сине, Стојане,
послушај своју мајчицу:
упрегни боље волове,
те слегни доле у поље, 5
набери беле камење,
те снеси доле у село,
постави Гоге мајсторе,
направи чесму шарену,
извади воду студену, 10
све ћеју моме да дођу,
Мирјана кучка ће дође!"
Послуша Стојан мајчицу,
упрегну најбоље волове,
те ги слегне доле у поље, 15
набра бело камење,
те га снесе доле у село,
постави Гоге мајсторе,
направи чесму шарену,
извади воду студену; 20
све су му моме доодиле,
Мирјана мома не дође.
Учила мајка Стојана:
„Стојане, сине Стојане,
упрегни беле коње, 25
те слегни доле у поље
набери драго камење,
позови Гоге мајсторе,
направи цркву шарену;
све ћеју моме да дођу, 30
цркву шарену да виду,
Мирјана мома ће дође!"
Упрегну Стојан коње,
те слегну доле у поље,
набра драго камење, 35
позва Гоге мајсторе,
направи цркву шарену,
све су му моме доодиле,
Мирајана мома не дође.
Учила мајка Стојана: 40
„Стојане, сине, Стојане,
легни ми, младо умрети,
мајка да узме мешаље,
мешаље, младе бачице,
све ће моме да дођу, 45
мало Стојанче да виду,
Мирјана мома ће дође!"
Послуша Стојан мајчицу,
легна ми младо умрети;
све су је моме додиле, 50
Мирјана мома не дође,
нашла гу мајка работу,
пратила га за воду.
Кад чула млада Мирјана:
„Чујеш ти мене, мајчице, 55
пуста ти кућа остала,
штуро сметлиште од мене,
младо Стојанче умрело,
дунђери гробље копају,
мајстори сандук граду, 60
мешаље леба месију
бачице грце мешају,
младо Стојанче умрело!
Отиде млада Мирјана,
воштану свећу однесе, 65
кад виде младо Стојанче,
десним је оком погледа,
левим гу брком мрдну(о),
довати гу Стојан за руку;
стане да бежи млада Мирјана; 70
„Не бежи, кучко проклета,
доста си мене варала,
(и) младог у гроб турала!"
