Стала Стана крајем горе сама,
Са жарким се Сунцем разговара:
"Жарко Сунце, љепша сам од тебе,
Од звјездице, од твоје сестрице,
Од Мјесеца, од твог млађег браца! 5
Љепши ми је гердан око врата!
Није ми га драги куповао,
Већ ми га је бабо куповао,
У Ос’јеку, за готове новце!
Девет струка, за девет дуката, 10
Двије струке, за два Цариграда!
Цариграде, лијепо тебе фале,
Да с' на теби деветера врата,
И десета од сувога злата -
На њим сједи Дејанова мајка; 15
Она шије Дејану кошуљу,
Златом шије, а сребром пошива."
Референце
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 55-2 446 бр. 12
49. СТАЛА СТАНА КРАЈЕМ ГОРЕ САМА - песма на познат мотив о надметању девојке и Сунца; у другом делу песма кроз усмену формулу (Цариграде...) има далеку сличност са вар. код Обрадовића бр.142 и Етн.зб.93 бр.176; Милеуснић 55 бр.10, 354-10 бр. 143.
Извор
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 109.
