Србину

Алекса Шантић

СРБИНУ

Нека зима чини чуда,
Нек расипље снијег свуда,
Прољеће ће доћ'.

Нека небо магла прати,
Сунашце ће засијати,
Ружичаста моћ.

Природа ће опет тајна
Распучити њедра сјајна,
Дариват' нам мед.

Забрујаће поточићи,
Замирисат' бај-цвјетићи
Свуда упоред.

Па нек зима чини чуда,
Нек расипље снијег свуда,
Прољеће ће доћ'.

И патника, сиротана,
Кога гоне са свих страна,
Неће сатрт' ноћ.

Не малакши болом, јадом,
Већ се уздај чврстом надом
У божју помоћ!

У Мостару, 29. децембра 1887.