Сонет - XXVIII

Извор: Викизворник
Милутин Бојић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXVIII
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXVIII


O, јадни моји кринови и лале,

Спустите главе, треба да се вене,

Нећете више у јутарње смене

Осмехе чути и клике и шале.


Разбијте бисер, седеф и корале

И лијте сузе, јер су црне сене

Пале на извор ружичасте пене

И дробе ахат и црне корале.


Некад мирисом к себи сте ме звале

И беле лиске за пољубац дале

У час кад речи и кад боје плене.


А сад је тужно свуд куд око трене.

О, јадни моји љиљани и лале,

Немамо сунца. Треба да се вене.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.