Сонет - XXIII

Извор: Викизворник
Милутин Бојић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXIII
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXIII



Читаве ноћи сажижу ме, пеку

Негдашњи снови проживеле среће

И тешки сумор сагиба ми плеће

И само чујем смрти тешку јеку.


И жудим косу твоју тако меку.

А чежње моје, све дубље, све веће,

Очајна неман црном косом среће

А око грли пучину далеку.


И све је пусто у околу целом

И раскош боја звони ми опелом

Кô сјајни пролог неке патње грозне.


О, чему сјај тај што дан очарава

Кад моја срећа на дну Прошлог спава?

И тихо јецам сред вечери позне.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.