Соко с града полетио,
И на море налетио,
С крил'ма море занијео,
Све је шајке потопио!
Само једна изостала, 5
И то била ора'ова,
У њој љуба Јованова;
/Поручује по Јована/:
"Ој, Јоване, господине!
Купуј чову, зима ми је, 10
И ћурдију[1], дика ми је!
И ђердане, позвекане,
И минђуше, намигуше!
И ципеле пошкрипуше!
Кад ја пођем по другама, 15
Кано паша пред слугама,
Нек се чова порезује,
А ћурдија зањихује,
Нек' ђердани позвекују,
А минђуше намигују, 20
А ципеле пошкрипују!"
Референце
↑ћурдија (тур.) - врста горње кратке и дуге хаљине постављене крзном
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 354-10-120
111. ВИСОКА ЈЕ ЈАЊИНА ПЛАНИНА - песма са познатим почетним стихом (само промењени називи планина); незабележена варијанта.
Извор
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 238.
