Снијег (Јаков Шантић)

Снијег
Писац: Јаков Шантић

* * *

        Снијег

    Снијег.
Побијелило поље, шума, дô и бријег;
Затрпане куће, борови и смрека,
Не види се ништа до свуд само исто,
Бијело бескрајно, свијетло и чисто,
Или, какво село, ако издалека
Угледаш, ил' гладну лисицу низ бријег; –
    Снијег ...

Пахуљице крупне, сребрне, бијеле,
Витлају се, сипљу весело и вазда.
Затрпана ћути воденица стара
И суморно крај ње шума четинара
Без зелених стаза, путева и бразда,
Док далеко, тамо, одлијеже звоно
Саоница неких, ситно, монотоно,
Кроз далеки бријег; –
    Снијег ...

Извор

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 71.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.