Смрт Арсена патријара
0001 Разболе се Арсен патриаре
0002 У честиту Бечу немачкоме,
0003 Код њега се нико не десио,
0004 До владике мудра Исаије
0005 И два ђака, два писара млада,
0006 Једно српски, а друго латински:
0007 Српски јесте Соколовић Теша,
0008 А латински Латинине Тома;
0009 На смрт је се Арсо разболео,
0010 Па говори мудру Исаији:
0011 „Чедо моје, мудри Исаија,
0012 Ако мене суђен данак нађе
0013 У овоме Бечу немачкоме,
0014 Немој мене овде оставити,
0015 Кости моје у земљи немачкој,
0016 Већ ме носи низ тио Дунаво,
0017 До славнога Срема, земље равне,
0018 Под окриље, под Фрушку планину,
0019 До нашије српски манастира,
0020 До славнога места Крушедола,
0021 Те ме онде сараните лепо!”
0022 То изрече, па се раста с душом.
0023 Над њим стоји мудри Исаија,
0024 Те му чита самртну молитву,
0025 Он је чита, а сузе пролива:
0026 „Патриаре, велика жалости!
0027 Патриаре, и отац и мајко,
0028 А где тебе суђен данак нађе
0029 У овоме Бечу немачкоме,
0030 Те те немам с киме ожалити,
0031 Нит’ те имам с киме испратити
0032 Без нашије српски свештеника
0033 И без красног народа ришћанског! ”
0034 Па погледа на писаре младе,
0035 А писари књигу написаше,
0036 Послаше је Јозепу ћесару:
0037 „Светла круно, Јосипе ћесаре,
0038 Јасна звездо под небом на земљи,
0039 Патриар се српски преставио
0040 У твојему Бечу честитоме ─
0041 Дај ти мене танку шајку лађу,
0042 Коју возе тридесет весала,
0043 Па на весли тридесет момака,
0044 И тридесет љута гранатира
0045 И четрјест љути мушкатира,
0046 Да носимо господарско тело,
0047 Да носимо да је наручио!”
0048 Каде белу књигу написаше,
0049 Оде књига од руке до руке,
0050 Дође краљу и Јосипу ћесару,
0051 Паде му бела књига преко крила.
0052 Јосип ћесар у столу сеђаше
0053 И са шњиме дванајес’ судија.
0054 Књигу гледи Јосипе ћесару,
0055 Књигу гледи, а сузе прољева,
0056 Питају га дванајес’ судија:
0057 „Светла круно, Јосипе ћесару,
0058 Што је тебе те сузе проливаш?
0059 И досад су књиге долазиле,
0060 Али ниси сузе просипао!”
0061 Јосип ћесар поче беседити:
0062 „Како нећу сузе просипати,
0063 Господар се српски преставио,
0064 У Бечу се нашем преставио,
0065 Пак је наручио
0066 Да га носе низ тио Дунаво,
0067 До славнога Срема, земље равне,
0068 Под окриље, под Врушку планину,
0069 До славнога места Крушедола!”
0070 А беседу дванајес’ судија:
0071 „Светла круно, Јосипе ћесару,
0072 Ако је се овде преставио,
0073 Господ му је душу преватио,
0074 А нама је тело оставио;
0075 Да ми тело тамо не пуштамо,
0076 Већ да тело овде саранимо,
0077 Саранимо у Бечу нашему!
0078 Па ако ли и тако нећете,
0079 А ми да га у Рим однесемо
0080 До светога и Петра и Павла,
0081 Да ми тело тамо саранимо
0082 Код светога и Петра и Павла ─
0083 И то јесу њини апостоли!”
0084 Књигу гледи Јосипе ћесару,
0085 Једну гледи, другу лепшу пише:
0086 „Ој, владико, мудри Исаија,
0087 Не даду ти господа немачка,
0088 Да носиш тело де је наручено,
0089 Већ да тело овде саранимо,
0090 Саранимо у Бечу нашему,
0091 Па ако ли баш и тако нећеш,
0092 А ми да га у Рим однесемо,
0093 До светога и Петра и Павла ─
0094 И то јесу ваши апостоли ─
0095 Да га онде лепо саранимо,
0096 Јел га не мож’ с миром однети
0097 Од маџарске многе неверије ─
0098 Отеће ти господарско тело,
0099 Тамо има девет еживота,
0100 Љуте браће кано и змајева,
0101 Отеће ти господарско тело,
0102 Метуће га на огањ на ватру!
0103 Кад увате Арсен-патриара,
0104 Менека је зазор и срамота,
0105 Колик’ да ће мене уватити,
0106 Баш ћесара у столу мојему!”
0107 Па је белу књигу печатио,
0108 На њу меће дванајес’ печата.
0109 Оде књига од руке до руке,
0110 А кад дође мудром Исаији,
0111 Књигу гледи мудри Исаије,
0112 Књигу гледи, а сузе пролива:
0113 „Патриару, и отац и мајко,
0114 Наше крило од нашег закона,
0115 С киме ћу те овде оправити?
0116 Не даду те господа немачка
0117 Да те носим де си наручио,
0118 До наши српски свештеника,
0119 И до наши српски манастира!”
0120 Раздре књигу надвоје-натроје,
0121 Па је другу књигу руком својом написао:
0122 „Светла круно, Јосипе ћесару,
0123 Не можемо ми тако престати!
0124 Три си живе ватре запалио ─
0125 Једну живу ватру запалио
0126 Од Француза, краља францускога,
0127 А другу си живу ватру запалио
0128 Од Прајза, краља прајскога,
0129 Од онога Перпер-ђенерала,
0130 А трећу си ватру запалио
0131 Од онога краља Брандибура,
0132 А четврту гору запалиш
0133 И од Срема и од равне Бачке
0134 Од Потисја, тавна Поморижа ─
0135 Тамо јесу Срби витезови,
0136 Све под пушком и под сабљом бритком ─
0137 И од наше красне Славуније,
0138 По имену града Варадина!
0139 Већ дај мене танку шајку лађу,
0140 Покупићу Србље витезове,
0141 Оћу тебе до Беча дојездит’,
0142 Упалићу са четири стране
0143 И тебе ћу из стола кренути
0144 Кроз нашега Арсен-патриара!”
0145 Оде књиа од руке до руке,
0146 Када дође књига Јосипу ћесару,
0147 Књигу гледи Јосипе ћесару,
0148 А кад види што му књига каже,
0149 Вришко му даде танку шајку лађу,
0150 Коју возе тридесет весала
0151 И на весли [тридесет] момака,
0152 И даде му тридесет гранатира,
0153 И четрдест љути мушкатира,
0154 Те понеше господарско тело.
0155 Испрати га господа немачка,
0156 И сам га је ћесар испратио,
0157 Испратио из стола својега.
0158 Отиште се лађа низ Дунаво,
0159 Оде лађа од града до града,
0160 А каде лађа била под Пожуном,
0161 Ал’ изиђе девет ежовита,
0162 Љуте браће како и змајева,
0163 Да они отму господарско тело,
0164 Па бесједу мудром Исаију:
0165 „Крају стани, мудри Исаија,
0166 Да ми српско тело целивамо,
0167 Целивамо и дарујемо!”
0168 Ал’ је мудар мудри Исаије,
0169 Не да тело Маџаром у руке,
0170 Вришко лађу отиште од брега,
0171 Оде лађа од града до града,
0172 Нигди се не сме уставити
0173 Од маџарске многе неверије.
0174 Здраво, мирно бели Будим прође,
0175 У Будиму звона ударише;
0176 Оде лађа по среди Дунава,
0177 Докле дође граду Варадину.
0178 У шанцу звона ударише,
0179 Глас дадоше у место Карловце,
0180 У Карловци звона ударише.
0181 Ишеташе господа ришћанска,
0182 И толики српски свештеници
0183 И мед њима владика Стефане,
0184 Преватише господарско тело,
0185 Метуше га у лаке интове,
0186 На шес’ врани коња брез белеге,
0187 Пак интове црним покрише,
0188 Однеше га месту Крушедолу,
0189 И онде га лепо саранише
0190 У гробницу Максима владике ─
0191 Господара лепо саранише,
0192 Лепо окрилише,
0193 Кано нашег славног господара.
