Ој Лазаре, ливадаре!
Ко ти даде ту ливаду
Око краја покошену,
А у среди смиљ родио?
Лепо цвеће, ал' је ретко; 5
Послаше ме, да га берем:
За дан, за два где струк, где два
За недељу једва киту.
И та кита проговара:
„Не дајте ме невестама, 10
„Невесте ме ружно носе:
„Дању носе за шамијом,
„А у вече чеду даду,
„Чедо мене у пра баца.
„Те ја цвеће већма венем." 15
* * *
Ој Лазаре, ливадаре!
Ко ти даде ту ливаду
Око краја покошену,
А у среди смиљ родио?
Лепо цвеће, ал' је ретко; 20
Послаше ме, да га берем:
За дан, за два где струк, где два,
За недељу једва киту,
И та кита проговара:
„Подајте ме девојкама, 25
„Девојке ме лепо носе,
„Лепо носе, па с' поносе:
„Дању носе за смиљевцем,
„А у вече у чашицу,
„У чашицу, у водицу, 30
„Те ја цвеће већма цватим."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 317-318.