[Смиљ дјевојка по горици брала]
Смиљ дјевојка по горици брала,
Смиљ берући у Бугарску зађе.
У Бугарској никог не познаје,
Сем једнога Павла Бугарина,
Па дјевојка Павла братимила: 5
»Богом брате, Павле Бугарине!
Преведи ме преко Романије,
Романије земље Бугарије,
Без љубљења и без миловања,
И без сваког слатког насмијања«. 10
То је Павле за Бога примио.
Преведе је преко Романије,
Романије земље Бугарије,
Без љубљења и без миловања,
И без сваког слатког насмијања. 15
Кад су били насред поља равна,
Ту сједоше, па се одморише,
И хладне се воде напојише,
И дјевојка уми своје лице.
Сину лице као јарко сунце! 20
Превари се Павле Бугарине,
На задану ријеч заборави,
Те поведе свом бијелу двору.
Кад су били двору на помолу,
Посестрима побратима пита: 25
»Побратима, чији су то двори?«
»»Посестримо, твога побратима!««
»Побратиме, што ’но коло игра?«
»»Посестримо, побратим се жени««.
»Побратиме, гдје ти је дјевојка?« 30
»»Посестримо, за руку је водим««.
»Побратиме, ујела те гуја!«
»»Посестримо, твојијем зубима!««
»Побратиме, ти се објесио!«
»»Посестримо, о гр’оцу твоме!«« 35
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
