Слунце се слага да зађе,
моли му се дадена девојка:
„Постој, постој, слунце, рано не заоди,
да навезем слунце братњову кошуљу.
Постој, постој, слунце, рано не заоди, 5
да навезем, слунце, на брата чарапе.
Постој, постој, слунце, рано не заоди,
да навезем, слунце, брату наруквицу.
Постој, постој, слунце, рано не заоди,
да ја одем, слунце, с брата за девојку." 10
Певач и место записа
Сунчица Јањић из Душанова записала је од домаћице Наде Јањић 1980 године
Референце
Извор
Драгутин Ђорђевић: Живот и обичаји народни у лесковачком крају, Народни музеј, Лесковац, 1985., стр. 176.
