Сиње море, не знало се за те,
Јер мој драги одшета уза те,
Па ја молим варошке јунаке,
Да не љубе драге принејаке.
Тринест дана како спавам сама, 5
Још три ноћи, па ће драги доћи.
Сан ме вата, а драги на врата:
„Устај, драга, отвори ми врата!“
„Ја ти не смим отворити врата,
У мене су два брата змајата: 10
Први би ме на ватру ложио,
Други би ме у море бацио.
Збогом ајде, моје миловање!“
