Ситан камен до камена,
зелен здравац до колена.
Пратише ме да га берем,
за дан, за два једва стручић,
за недељу једва китку. 5
Сама китка проговара:
„Не дајте ме невестама,
невесте ме ружно носе,
ваздан носе за весићем,
а увече иза врата. 10
Већ ме дајте девојкама,
девојке ме лепо носе,
ваздан носе за весићем,
а увече у чашицу,
у чашицу, у водицу.” 15
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 220.
