Сестрић Краљевића Марка
Фала Богу, фала јединоме,
Служи свеца бане од Једране,
Служи свеца летњу света Петку!
Викао је гости и дослари,
Викао је Краљевића Марка,
Фала богу, фала јединоме!
Испружио бане теј дугачке софре,
Па му дошли гости и претељи
И му дошли гости и дослари,
Још га нема Краљевићу Марко,
Фала богу, фала јединоме!
Врло бане марак с' учинио,
Што га нема Краљевићу Марко!
Па се диже од дугачке софре,
Искочио Марка да ми чека,
Фала богу, фала јединоме!
Сал даде се једна тамна магла,
У туј маглу Краљевића Марко
И сас Марко Стева, на Марка сестрић.
Лепо бане он ги дочекао,
Па ги метну у дугачке софре,
Па ги служи вино и ракију
И ги служи и његова ћерка.
Она редом чаше допунуе,
Фала богу, фала јединоме!
Кад је дошла до Стеву Маркова сестрићна,
Она њему чашу препунуе
И сас око њему поткимнуе!
Опази гу Краљевићу Марко,
Проговара Краљевићу Марко:
Да ли чујеш бане од Једране,
Ће те питам, ал' атар немој да т' остане!
Да ли оћеш претељи да с’ уфатимо?"
Фала богу, фала јединоме!
Проговара бане од Једране:
„Да ли чујеш Краљевићу Марко,
'Оћу богме, ако Бог је рек'о!
Него да иде Стева твој сестричић,
Он да иде преко Црно море,
Он да узме смиљак и босиљак,
Тад ћемо ми претељи да с' уфатимо!”
Фала Богу, фала јединоме!
Па се диже Краљевићу Марко,
Па се диже од дугачке софре,
Па он сљеже доље у подрума,
Па он спрема Шарца пеливана,
Шарца спрема и овако му прогавара:
„Да ли чујеш Шарцу пеливане?
Оћеш, богме, сад ти да путујеш,
Ти да идеш преко Црно море
И сас тебе Стева мој сестричић;
Да наберете смиљак и босиљак,
Да наберете и овдек да донесете!”
Фала богу, фала јединоме!
Кад су пошли преко Црно море,
Још говори Краљевићу Марко:
„Да ли чујеш Шарцу пеливане,
Кад ће приђеш до то Црно море,
Лепо Стеву ти да ми научиш,
Нек’ извади своје бело крпче,
Нека врже своје црне очи!
Стева ми је јоште аџамија,
Он ће богме да се оплаши!
Туја има виле самовиле,
Оће њега богме да преварив,
Да преварив, богме да погубив!"
Фала богу, фала јединоме!
Кад су пришли до то Црно море,
Проговара Шарац пеливане:
„Да ли чујеш Стево, мој сестрићу,
Ти извади своје бело крпче,
Па ти вржи своје црне очи,
Сад ће прођемо преко Црно море!"
Извадија Стева бело крпче,
Па врзаја своје црне очи,
Тад су прешли преко Црну мору.
Проговаоа Шарац пеливане:
„Да ли чујеш Стево, мој сестрићу,
Ти одвржи твоје црне очи,
Саг смо прошли преко Црну мору,
Ти набери смиљак и босиљак!”
Одврзаја Стева црне очи,
Па набраја смиљак и босиљак;
Па се баци Шарцу на рамена.
Проговара Шарац пеливане:
„Да ли чујеш Стево, мој сестрићу,
Опет вржи твоје црне очи,
Сад ће прођемо преко Црно море!"
Па врзаја своје црне очи,
Тад су прошли преко Црна мора.
Фала богу, фала јединоме!
Врло Марко марак с' учинија,
Искочија од дугачке софре,
Да ми чека Стеву сестричића.
Фала богу, фала јединоме!
Кад видаја Стева што му иде,
Лепо Марко он ги дочекаја;
Љуби Стеву међу очи црни,
Па су дошли у бана од Једрана
И донели смиљак и босиљак.
Кад видеја бане од Једране,
Што је доша Стево Марков сестричић,
Што донеја смиљак и босиљак,
Тад се они претељи уфатили!