Сермо - јермо,
отера те овчар, па те не дотера,
истера те свињар, па те не дотера,
истера говедар, па те не дотера.
И ти туј не мож’ да седиш, 5
немаш простирку, немаш завојку;
ваздан га једеш, сву ноћ се ј...
А ти да идеш у гору зелену,
да пијеш воду студену,
да пасеш траву зелену; 10
куде нема петли да певају,
куде нема кола да громају,
куде нема псета да вију,
да идеш куде се срне прцају,
куде се орлови вију, 15
куде се зајци прца(ј)у,
куде курјаци вију.
Тамо ће пасеш траву детелину,
и траву белешику и траву купину,
тамо имаш простирку, имаш завојку, 20
и тамо можеш да поминеш.
(377, бр. 320)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 186. бр. 297.
