Селом иду кићени сватови,
Селом иду, село звечијаше,
Гором иду, гора јектијаше,
Пољем иду, поље трептијаше.
Кад бијаху у поље широко, 5
Б'јели и' је данак оставио.
А мркла и' нојца уфатила:
Сви сватови у поље заспали,
Ђевер с'нахом под жутом наранчом;
Ђевер спава, а снаха не спава, 10
Него бере цвијет од наранче:
Један јој се цвијет отиснуо,
Па ђеверу на лишце пануо,
Тад' се ђевер од сна разабрао,
Па је својој снаси говорио: 15
„Снахо моја, румена ружице!
Шта ће теби цвијет од наранче?“
Али њему снаха одговара:
„Мој ђевере, мој златни прстене!
У драга ми пуно рода кажу, 20
Ја сам мало искупила дара;
Ако буде соја госпоцкога,
Примoвaће ц'вјеће за дарове:
Ако буде соја орјацкога,
Узима ће цв'јеће и дарове.“ 25
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 143-144.
